03-I-1973.: Сви бећари

У школи су ме зајебавали због изодиране фаце, још је добро и стигло да зарасте, какво је било прекјуче.

Тог дана смо се сви појавили соло на штрафти. Сви смо се разишли са девојкама у претходна два дана, осим Чарге, који је са својом издржао још пар недеља. Сви смо гледали да не будемо соло за дочек (а и оне су, по свој прилици) а онда на репризама разлаз. Зато је на дочеку било и мало чудних тренутака. И сад сви у стрелце, у потрагу за новим.

Нисмо тачно знали шта се коме догађало, наравно, него овако, првог дана после школе, око 13:10 па скоро до 14:00, док смо се гуштерисали - било баш сунчано тог дана. Хазим, Гаша и ја смо певали "сви бећари жене отерали, моја дама отишла је сама", јер пролази другом страном широког тротоара Чарга са оном својом (коју после нисам дуго видео, све до неког родитељског у гимназији 25 година касније). Не сећам јој се имена, а видели смо се касније на родитељском у гимназији. Било је добацивања. Њему свака част, једини је остао са рибом и необријан.


Спомиње се: Велемир Прокин (Чарга), Гаврило Ташков (Гаша), Хазим Јабучин, на енглеском