13-II-2009.
У Фериверу стање редовно. Оливер штанцује документацију, прешао је управљачки модул и стигао до лекова. А онда је отишао да спрема жени рођендан, тј да је води на ручак.
Ја сам имао неке зврчке са упФедс, јер је 5.2.31.45б био обележен као 5.2.31.0. Нешто сам муљао за једнократну употребу. Норман каже да .43 није хтео да прегази претходну верзију. Ту негде смо ваљда дошли на идеју да нови увек ископирамо у резервни са пуним именом верзије, за случај да оригинал нестане, што се догађало, а да не морамо да само зарад њега понављамо цео поступак.
Лора каже (Јану и Норману) да погледају у Шећеру детаље око неслагања извештаја из замрзивача у СФБЦу, није баш онако како је Џ. описивала. Изгледа да се одбачени ембриони још увек појављују којегде, чак и на почетној страни (што је и Ђианг приметила, али није забележила код ког се то пацијента догађа); можда је до освежавања? Норман каже да има пример у Ф#254, и да је могуће да је до података из конверзије [што је у СФБЦу било пре две године, и говна још испливавају].
Текући проблем са упФедсом (Ф#758) је око скидања стега са мењаних поља - не пушта да се потера sp_unbindconstraints него тражи да alter table ... drop constraint... што имамо другде, али не знам да ли покрива и ова поља.
Мој други проблем су шаблони за генерисање текста из упитника... ту тек треба да смислимо шта ћемо. А и иначе, у 5.2 се упитници не дају дебаговати [превише тајмера окида сваки час], а у 5.3 маска нестане чим дунем на њу. Тако да штагод да је требало да урадим око КААРа, није имало кад да се уради.
А и то око КААРа је требало да ишчитам из места где се уноси (нешто око замрзнутих циклуса, јер они сматрају да је свако замрзавање донација, не узимају у обзир замрзавање зарад себе), што је зајебано јер „ту је код као лименка у лименци у лименци, ко зна колико у дубину, где се сваки ниво зове пасуљ1, а отвара га отварач1, ал' да га не побркам случајно са другим који се опет зове пасуљ1 и отвара се неким другим који се зове отварач1 али не истим, па док их не поотварам све редом, свуда прочитам шта који ради... те тако немам појма где се то поље попуњава, осим да се то догађа „кад се додаје нов слог у лабораторијски дневник под одређеним околностима“... напросто је превише замумуљено. Поље које тражим је је lbd_orcycle на неким местима, само orcycle на неким другим, а онда постоји и привремена табела која се такође зове orcycle... требаће ми цео викенд да то распетљам, ако ми не пукне филм... фрустрација има границе“.
На то ће Лора „немој ми причати о табелама него како изгледа на екрану“. Хјој... то ти и причам, то на екрану иза, у коду, има та глупа дифолт имена. Ништа се не зове по оном што ради, него онако, по типу контроле плус редни број на том нивоу, а сваки ниво почиње од 1. Овакве запетљанције имамо на све стране. Касније сам то распетљавао гдегод сам стизао, а после вала и кад нисам стизао... боље да га распетљам и снимим распетљаног, него да закрпим нешто па онда морам опет да га рашчивијавам. Ако штогод и закасним, ко га јебе, боље и то него да га радим двапут.
Око веб апликације, Џорџ је кренуо да дотерује телефоне, што је почео (тј направио први комад кода) још пре три недеље. То са телефонима у Федсу је грбаво рођено, и исправићемо га тек овде, у веб апликацији (неколико година касније), али оригинал неће бити исправљен никад (колико ја знам). Такође смо мазнули нешто кода из ВУМ за пенџеријску регистратуру, не сећам се зашто нам је оно требало, вроватно нешто око регистрације КОМ објекта.
Онда смо чекали да се Норман врати са ручка, јер је требало турити .46 у СФБЦ али да прво он још нешто среди, с тим да то средим ја ако се он не појави за пола сата. Појавио се и „што нисам пре ручка знао за ово?“ - „ја сам ти резерва и исто нисам знао“.
Лора успешно инсталисала 5.2.31.46 за Ескуел, каже ум јој ради... а, шта? А, управљачки модул, океј. Ускоро и код клијената...
Отишли смо увече до јужног Волмарта за бакалук, па свратили до нове самоуслуге иза њега, где је био Крогер. У ствари смо хтели до оног другог кинеског дућана, у крају код ресторана „Вок'н'рол“, где је стајао онај поноћни бус за Њуцу, ал' то је предалеко на супротном крају града.
Прво, колица су напољу. Друго, џаба новине у предворју су на корејском (откако је Лена учила јапански, научили смо да разликујемо канџи од кинеских и корејских идеограма). На улазу, познати мирис морскетине (в. Кућни) са извесним зачинима... азијска кухиња.
Купили смо још две вреће пиринча - слађи кратак за суши и онигири, мрки за вечеру - и гомилу којечега још. Особље, као и роба, је мешавина свеазијског и свелатинског. С тим што свеазијско значи „источно од Индије“ - нема ту Индуса, а ни Арапа, Сибираца и Израелаца. Исти ћороскоп, како виде Европу, тако виде Азију. Нашли неку перуанску пасту од љуте паприке, тегла од 8 унци, жеже као ковачка ватра, има да траје целу годину. И диван чатни од тамаринда, са благим мирисом ангелике.
Иначе, тај мрки бисмо само скували. Није то нека посебна сорта, него није скроз ољуштен, има мекиња. То кад се скува буде отприлике кољиво. У то смо убацивали сушеног воћа (како банана има јак мирис кад се осуши, чудо једно) и посипали циметом у количинама. Куповали смо цимет у пластичним теглама од кварта (0,9л) или пинте (0,45) и сипали га кашиком... Истина, није баш дијетално, а идеја је била да нам пиринач напуни желудац па да имамо осећај да смо се најели. Па, осећај је био тачан. Ал' пријало је, баш добра вечерња занимација. У ствари комплетна вечера... уместо вечере :).
У вези с тим, ових дана је Лена објавила да прелази у вегетаријанце.
Спомиње се: ВУМ, Ђианг Вонг, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), КААР, Кућни речник, Лора О'Хера, Норман Шен, Оливер Бајфорд, СФБЦ, упФедс, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), Џорџ Вајтли, на енглеском