На посао преко Бачког Брега. Исто могуће да смо стали код неке своје муштерије у Бездану. Госпођа се надугачко жалила, ма кукала, како ју је зајебао неки трговачки путник, купила ваљда неку енциклопедију или тако неке књиге на метар, и ђубре једно узео је оригинал уговора, а њој оставио други примерак, који има два члана више на четвртој страни, где отприлике пише да он има право да утерује дуг кад хоће и да зарачунава казнене камате по надахнућу. Лик је заиста био толико безобразан да одштампа тако нешто и подмеће муштеријама да потпишу. Не знам како се завршило, али смо целу причу чули бар три пута.
Тамо ионако нису биле наше апликације, него нешто од ДБА што је Илеш прешверцовао а ми никад нисмо стигли да заменимо нашим... Туга и хаос, не знам како смо се уопште сналазили тамо. Радило на гурање, гасило на дување.
Имам примерак своје најдуже СФ приче са овим датумом и неким дописаним примедбама на првој страни. Мислим да сам то штампао прошле недеље а дописивао кад стигнем. Или штампао пре подне у фирми, а увече дожврљавао у соби, кад смо стигли и спремали се за сутра за посао.
Мада, имао сам машину у соби, али не знам да ли сам је тада још увек имао, била је продата али не знам кад. На то сам већ навикао и на таквим машинама нисам држао ништа трајно. Што није на дискети није моје.