22-VII-2005.
[11:26:28] ја: па, како ћемо да покривамо апл. док ме нема?
[11:26:52] Давид: нећемо.
[11:26:58] Давид: недостајаћемо им.
Родиле и те љубичасте паприке. Једна омања бабура и ове кликеруше. Нису нешто љуте, можда би требало да дозру. Никад нисам видео ову боју.
Након што су се лепо провеле у Паризу, прошетају до ШДГа, није далеко од хотела. Немајући друга посла, шврљају по аеродрому, ал' и то досади. Нема где да се седне, ал' под је застрт тепихом, оним тврдим залепљеним право на бетон, но и седење на томе је боље од вишечасовног стајања. Неко са њиховог лета их пита јел' долазе из Америке. Наравно, где другде може да се стекне тај обичај да се на аеродрому седи на поду. Тамо то раде на свим аеродромима.
Увече, најзад, стижу. Не тако лако... покушао сам да средим, преко Данила, тадашњег Нининог дечка у Београду, да их сачека, и чак смо некако и разговарали (СМС или нека апликација, а било је и телефона), али ништа, нису се појавиле. Авион је слетео.
У ствари их је промашио за неколико минута (а могао је да се досети, отац му је пилот) јер су се задржале - изгубили су им пртљаг. У 21:05 још увек нико није знао где су. У 23:35 ми је стигао имејл од ћалета да су стигле, здраве читаве и не нарочито уморне.
Увелико се договарам са Шкрбом и Боћом кад и како да се видимо. Наравно, изменили смо двеста петсто порука, како протокол већ налаже, кривудајући на све стране. Добар део се, испочетка, односио на то шта да донесем а шта да ми спреме од музике - што мрз, што видео. Шкрба је испланирао седељку са најмање три ноћења, да се изубијамо од пића, а буде и неки котлић. Ћерка им је у Румунији са неким фолклором тих дана, па ће бити и слободног кревета. Из цуга сам рекао да се њој не иде, она ово рачуна у заостало момачко вече, које никад нисам одржао.
(ја)
...трипер комбинација нам некако дође генетски... "можда је у детињству запатила генетику", што реко Праче. Само гледам какве комбинације ми се догађају, на челу са шенгенском визом коју сам најзад добио, а нећу моћи да је искористим. Пасош ми је лежао у белгијској амбасади 14 месеци :)
(Шкрба)
Нешто сам намислио да би био ред да, после те замишљене преградње животног простора, купим и неки згл.ауто. Не мо'ш насрати пара, колико их треба за којешта.
(ја)
Таман сам сложио некакву резерву, отплатио пола куће (xеxе, по плану би требало да уштедим око 20К$ на камати, зато исплаћуј брзо), кад рикну еркондишн. Овде не може да се живи преко лета - влага у бољим данима пада испод 90% а и температура уме да оде добро испод 30°... те смо пукли 2250$ изненада онако. Срећом, оно што ме агентуља прошле године зајебала са осигурањем за кућу... елем, то иде овако: ако узмеш кредит, мораш да уплаћујеш банци у оставу за порез и осигурање, па онда то банка плаћа из тих пара. Е, ове године сам нашао друго осигурање, цијена ситница: 718$ спрам оних 1600$ или колико сам већ пукао за прву годину. Е пошто су ми од сваке рате скидали износ за то, сад се наватало вишка и то ми враћају - супер. Такође је легао заостали чек од Герија, па накнада за којекакве ситне трошкове (толико су ситни да сам чекао да се накупи пет месеци да не зајебавам клинку у Јуниџуелу за сићу), па легла још једна плата (сваки други петак)... и гура се.
(Шкрба)
Банка враћа неке паре? Ууууу, ЈЕБОТЕ!!!! То овде нема. Овде су банке, за мене као грађанина, само легализовани зеленаши, ништа више. Пази пикантерију: Делта банка сад има неку кампању "кредит за 33 секунде" или тако неког наслова. Појавим се само са личном картом на шалтеру банке, па без жираната, залога, учешћа или било чега другог добијем инстант кредит у висини коју су одредили према мојој солвентности (ово нуде свима, и свима кажу да је то ексклузивна понуда баш за њих). Мени су одредили д амогу да узмем 1800 евра на 18 месеци отплате. Е сад, у чему је квака:
- исплата у динарима, по средњем курсу евра;
- везано је за евро, а враћам у динарима по продајном курсу евра;
- трошкови исплате кредита се тарифирају у ПРОЦЕНТИМА... Никад нисам разумео зашто би исплата кредита од 25000 евра била 25 пута скупља од исплате кредита 1000 евра. Ваљда кошта хабање тастера на тастатури, машине за бројање новца и лак за нокте шалтеруше, ако буде одеран приликом манипулације у шалтеру;
- а тек камате: 19,6% годишње за износ у еврима (исплата у динарима); приде, пројектована инфлација од 16%. Па, да израчунам од ока, узео бих 150.000 динара, а морао бих да вратим око 200.000. Нису ни лоши ):
Зато мне овдашње банке и даље интересују искључиво као сервис плаћања и ништа више. Све остало - у се и у своје кљусе.
(ја)
Толика је овде нормална камата на дуг по кредитној картици. Кад утераш у мало дебље кашњење, онда ти помажу тиме што камата оде на 30-35%.
(Боћа)
Посао у фирми сам, углавном, одрадио - можда још само једно пре подне, да оверимо бежичну на лицу места, па нека се сналазе. БТЊ, гледе мог проблема логовања на раме-у-раме пенџерску мрежу, решење је потпуно небулозно: ради када се укључи Гост налог, који је иницијално искључен на иХП-у - то нигде у упутству експлицитно не пише, па сам случајно натрапао на једној од неколико стотина страница на нету-у које сам погледао. Јебо им пас матер и Мајкрософту!
(ја)
само спољни део... тавански нисмо дирали, а ни тунеле ни термостат. Најесен треба да се превеже термостат - овај има трожилни кабл, а за двосмерно пумпање топлоте треба шестожилни. Хтели да ми узму $250 за развлачење кабла. Море бре, мислим се, иначе треба да претресем олук (нема шта није погрешно урађено са тим олуком), да закрпим ону деру што је на крај крова, а што је користила веверица... за 200$ могу да купим и високу лотру и кабл, и још ми остане лотра, а ваљда умем да развучем кабл. Само дођите и повежите.
Него, веверица је ваљда и изгризла црево куд се одлива кондензована вода са тавана. Кад смо пролетос први пут укључили климу, почело да цури из решетке у горњем купатилу. Попела се она на таван, а оно на цреву бар шес рупа, можеш стари петобанак да протераш кроз сваку. Ваљда веверчићи оштрили зубе... Онда нисмо могли да нађемо одговарајуће црево, па смо узели обично баштенско, ал' то нисмо могли никако да спроведемо до у олук - тј и кад га спроведемо, не цури јер се од топлоте (на тавану је паклено) отромбољи и превије негде. Онда смо га спустили у купатило, сад цурка у рупу где ће једном бити кењара (бтњ, каква је била кафа?*), а кад буде могло да се дише на тавану, избушићу одушку од каланизације и спровести бакарну цев до ње**.
----
* кафа нестле кенџара... ал' кад тако пише, kenjara.
** то сам после и урадио, али тим истим цревом, ништа бакар. Два-три сата сам се презнојавао на тавану, иступио бургија и брусног камења целу пишлу, док нисам избушио, јер је та вертикала гвоздена, ливена, око 10мм дебелих зидова. Ал' више не капље.
Спомиње се: Божидар Соколовић (Боћа), Гери Брендивајн, Градивој Шкрбић (Шкрба), Давид Краковски, Данило, ЈуниЏуЕл, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), трипер комбинација, на енглеском