Причали увече са Нином, преко скајпа. Спомињао се Стенлијев тип алергије.
Око поноћи инсталисао Калибар на мали декомп, да га користим као читалицу, од Нининог старог ПСПа сам дигао руке, отишли дугмићи с левог краја... и онда сам се зачитао. Кренуо у страну од свог редовног СФа, па узео „У регистратури“ од Анте Ковачића. Занимљиво штиво, бар по језику (хрватски из отприлике XIX века се мање разликовао од српског него овај сад), обичајима и наравима, ал' иначе није за сечу вена.
Пре тога сам читао и „Што свака жена треба знати о оним стварима“ Аријане Чулине, на данашњем далматинском - није онако живописан како га се сећам, а ни књига није нешто.