Разменио пар имејлова са Марином Чикезин. Дала ми је број у фирми да је зовем, жали се како се не дознаје баш у интернет, не зна ни да ли је успела да пошаље поруку или не, и како већ дуже време има проблема. „Фирмин број - ту сам до 19х сад је 17:35.“. Одговорио сам јој сутрадан, еј бре, био сам у Хјустону, док сам се вратио био је петак увече, а и шта ја могу теби да помогнем одавде. Једино што могу да имам су ту и тамо неке информације - за све остало или имам лоша искуства, или немам начина. А и за информације, интернет је један, шта видим ја, види се одасвуд.
Наставило се јуче.
> колико је просло времена од како си ти отисао да себи градис бољи зивот у тој предалекој Америци?
Себи? Мени је било довољно добро и код куће. Кад размислим, мени би скоро свуда било добро. Али, имам децу, и за њих није било будућности. То градим.
> Много ми недостајес - време није уцинило (немам појма како) али, бас ниста у смислу да ми се и даље појављујес у мислима и тако бих зелела да те видим !!!
Ја бих желео да видим цео Зрењанин... а можда и не. Кад погледам како су добро прошли Коштуница и Шешељ заједно, кад се сетим да су увели веронауку, да лопови још нису на робији - шта је онда отишло набоље? Можда је боље да само памтим онај пркосни дух отпора какав је био док није изветрио.
> Није пребацивање али бих тако волела да седнемо или просетамо било где и натенане се исприцамо о свему и свацему.
И тата би, сине. С друге стране, можда сам већ довољно оматорио да више нисам тако занимљив за слушање. Некад ми је и самом досадно кад чујем како понављам ствари које сам већ рекао. Можда је мудрост у томе да постајем бољи слушалац.
> Зар вец нису просле оне три године после којих си рекао да цес навратити у ову насу
> fatherland. A ?!!
Е да се остварило све што сам рекао, где би ми био крај... планови изгледа постоје да би се мењали, а ако се неки случајно делом оствари, тим боље.
Ова година је, бар досад, била тако шарена што се тиче пара и изгледа за будућност, да сам срећан ако могу да планирам неколико недеља унапред. Било је и лове до крова, и месеци кад смо из корпе изостављали чак и кикирики. Бар се нисам угојио - имам тачно исту тежину као пре десет или двадесет година :).
А што се тиче навраћања у стари крај - прво деца. Мени је довољно, засад, и овакво виртуелно присуство. Читам новине од куће, дописујем се са десетак људи - и бар не видим ружне детаље, осим кад почну да ми кукају и говоре "благо теби". Оно, јесте и овде неизвесно, али су то повремени периоди од по недељу две, који наиђу пар пута годишње. Код куће је било обратно.
И то је било последње.
(... 98 речи...)
Питам се само шта ли је то Филип К Дик стварно написао, да су од приче успели да наватају матАријала за оволико.
Ех... Кад се само сетим оне небулозе под насловом "Човек косилица"... Сценарио је изведен из приче Стевана Краља која је у филму тек пука епизода, а без које се и могло (: Онда је развој интелигенције дотичног флагрантно преузет из "Цвећа за Алџернона", с тим што је овде коришћен утицај ВР уместо утицаја скалпела на мождане режњеве. И најзад, бекство виртуелног ума у телефонску мрежу, што је крађа из треће приче чији наслов сам заборавио. Амалгам за повраћање. Што би рекла једна баба, пи*ке и кромпираче.
Пази, чак је и Матрикс, један од ређих холивудских комада последњих година који има целовиту причу, скрпљен од не знам ни ја колико ствари, почев од старог Лемовог "Конгреса футуролога", па све до Гибсона. Овде се филмови праве по рецепту, из кувара, а и публика је таква да ретко кад завирује у целину & суштину, него само гледа да ли има елементе. Тако их уче у школи. Оно што смо ми на часовима српског отаљавали под "анализа дела" а у потаји читали за себе, овде схватају сасвим озбиљно... и ретко кад, и ретко ко, проникну даље. Зато у тим техничким детаљима иду у танка црева - ко је у којој улози вукао на неког другог у некој другој улози, да ли је сфумато у сценама бољи или гори него у Блејд Ранеру, да ли динамика акције опада ту и тамо, и уопште колико кокица потроши просечан гледалац. И слабо их нешто и боли за тамо неку суштину, то је за научнике - једино их занима "is this fun or not".
Важно да не личиш на источног гајгера. Расте ли ксенофобија у окружењу?
Код запошљавања, а и ту су реакције двојаке. Кад те запошљавају, или разматрају за посао, онда гледају да ти одрежу што ниже, или ниси интересантан ако ниси довољно јефтин. Ако си странац, очекују да спустиш. То је можда и разлог што нисам баш брзо нашао посао прошле јесени - нисам хтео да спустим, знам колико могу да уватим. Оно, још немам тих осамдесет кила годишње, ал' сам бар виђен и радим са виђеним фацама, тако да сам стекао референцу.
Друга реакција је кад почнеш нешто да се буниш... онда буде "а дошао си овамо, а?". Као, што си онда долазио ако ти не ваља. Мислим се, пизда вам материна, дошао сам да отмем свој део од оног што сте отели остатку света.
Што се тиче посла, Брекс је нашла нешто та тране, треба да неку стару апликацију, писао ју је неки стари (и не баш искусан) фоксаџија, доведемо у употребљиво стање. Рађена је у алату КоудМајн. Да интервенишемо што мање. Пречитавам то да видим шта се може урадити од њега. Муштерија је наш стари Џо.