Ово је отприлике време кад смо запослили Цицу у Аваију. Болди се повезао са средњом економском, тражио име и адресу девојке која је била најбољи ђак међу онима који неће да студирају. Брљина кева је била разредна матурантима те године...
Добио је ту адресу, заказао разговор, она дошла, скроз мокра, бициклом из Чурде (око 6км). То је можда било овог петка, или пре два или четири петка, а у понедељак је она почела да ради. Морало је бити јуна а најкасније сада, јер до краја маја траје матура и администрација, а после четвртог јула у школама нема никог.
Мој први утисак је био да је слатка, паметна и има јако чудан, дубљи глас, на који ћу се брзо навићи. И навикао сам се. Чим је скупила две-три плате, дала се на гардеробу и почела да долази у црном сакоу и панталонама и белој кошуљи, никад у сукњи. Ма сви смо се из цуга навикли на њу, пун погодак.