Била је секретарица у Аваију. Живела је у новијем делу Чурде са мајком. Болди ју је запослио јуна 1996. право са матуре у средњој економској. Брљина кева је тамо предавала, па ју је питао за најбољу ученицу која неће на студије. Дошла је на разовор покисла до голе коже, бициклом кроз пљусак.
Увек је носила црно, макар панталоне, често са таквим сакоом. Избегавала сунчање, па сам је из зезања питао је ли јој код куће огледало црнобело или у боји. Згодна све скупа, а оних пар пута кад се појавила у сукњи (не у фирми, него на некој конференцији што смо држали у општини, и једном на излету код Болдијевог шогора на Тиси) била је савршено одвлачење пажње, нисмо скидали очи с ње.
Колико знам ништа није било, ал' шта ја знам.
Кад се Аваи практично распао, прешла је да ради у ЈуеСКру. Последњи трач вели да се убаштрала неком типу у брак, нешто као конкубина. Студирала је неку вишу, не знам докле је стигла.
Увек ми је персирала и обраћала ми се по надимку. То је само у Банату нормално.