У глави ми је овај датум, и вероватно не грешим много. Пошто је петак, биће да је праизведба била у уторак или среду, дакле 17. или 18.
Фестивал забавне музике у Загребу. Такви су фестивали били солидна имиација Сан Рема, али овог пута не - једно вече је било рокенрол и ништа више, са нагласком на прогресиву, не на канцоне у извођењу рок бендова. Те је тад Корни група одсвирала "Једну жену" први пут, свих 20:45 минута. Тек 2010. сам набавио ваљану верзију овог снимка. Никола Нешковић га је пуштао пет дана заредом, па сам отприлике и научио сваки тон напамет, и пуштао га себи из главе кад год пожелим, наредних 30 година. Средњи део, оно само оргуље и нешто ритам секције и нешто певања пред крај, ћу вероватно завештати да ми пусте на сахрани.
Емисија Николе Нешковића се звала "музички рели" (без везе са енглеским: рели је ауто трка по тешком терену; то исто са мотоцикловима је мотокрос, пешке само крос, што се трчало једном годишње на физичком), ишла је радним даном од 12:20 до 13:00. Нису га дирали много, па је тако успевао да три дана за редом одвоји пола емисије за једну песму. А и понеки пут наредних недеља.
Постало је прилично популарно, што је невероватно за тако сложену, богату и дугу песму, и пуштало се месецима. Не само на 2. програму, него и на двестадвојци, мада они никад нису пустили цело. Килави компромис - за пренос финалне вечери (а победили су, дакле изводе тада), диљем СФРЈ, морали су да скрате, па је Бата Ковач избацио баш тих шест минута из средине, и наравно пуштала се баш та верзија а никад више цело. А онда су почели то да пуштају пред крај сата, па је било сечено кад почну вести, на 12 или 8 минута.
Други популарни радио, Студио Бе, је кренуо нешто касније, првог априла, али се није чуо овде до следеће зиме, па и тада само на средњим, на 222м, што се мешало са свим и свачим увече. У стври 202 је био још гори по томе, њима се мешало пола сата пре заласка, упадао је сигнал неке станице, неко је мучио клавир увек истих осам тонова у недоглед. Наредних двадесетак година сам покушавао да наватам добре рок музике на радију, ал' никад доста пара за све плоче које сам пожелео (тада још нисам имао ниједан албум, само синглице), а и да је било, најважнији албуми нису били објављени овде - први албум Битлса је била црвена и плава компилација, негде 1975.
На ултракратким је пријем био савршен, али сигнал није добацивао довде, осим 1. и 2. програма, где је недељно било можда шест сати рокенрола, а ионако нисам имао ништа са УКТ. Борба ће се наставити.
У стварности, почео сам да скупљам друштво код куће. Прво Звојша, Ж. и Б, који би свако довео по цуру, донели би плоче и удри у зезање. Замало да довучем Миљу, и кева ју је ваљда пустила, ама сам убрљао објашњење зашто желим да дође. Нешто цедуљама, није ишло, па ћемо после школе, док стигнемо до ћошка где се разилазимо. Али ништа, нисам рекао шта ми је на уму; све сам то записао после, али из главе, речи нису изашле.
Веца и Снеца са родитељима долазе за викенд, и гле чуда, и њени су заинтересовани, знају се из оног времена, па да се виде. Још кад бих могао да окупим и своје друштво, био би хепенинг. Ал' она рече да не иде на такве журке, из принципа.