Другар из VIII2, понекад мој пар из клупе. Официрско дете, Ђетић (бар по оцу, који је можда тад био капетан а можда и водник, шта сам ја знао)(ипак, подофицири нису добијали станове на Ружи). Сад кад се сетим, и кева му је била нека брђанка, хтела да држи статус поносне официрске другарице ("неће мој син носити црне гаће, па макар и само за физичко!").
Кад премотам све оне екскурзије, увек би кренуо са неком партизанском кад бисмо певали, и увек би знао неке које остали не знају. Ваљда такво кућно васпитање.
После основне је мислим завршио машинску, не знам како је тамо прошао. Кад сам га срео на аеродрому, нисам га ни познао.