Postoje dve vrste radio (i TV) stanica - komercijalne i javne. Javne nisu državne; državni mediji ovde naprosto ne postoje, ili su beznačajni. Na javnim stanicama nema reklama. Tu i tamo se zahvaljuju sponzorima - održavaju se zahvaljujući prilozima darodavaca - ali te zahvalnice su dosta skromne, obično ih čita isti spiker koji čita i ostalo. [Hm, nekad bilo... sad i javni kanali imaju reklame za svoje darodavce, jedino što se ne deru toliko.] Na komercijalnim stanicama je nemoguće sastaviti duže od petnaestak minuta bez reklama (osim možda pred zoru); poneke reklame su tako napadne, blentave i nasrtljive (obavezno glasnije od ostalog programa) da već dižu pritisak. Dok nismo nabavili računar, slušali smo razne lokalne stanice, i zakleli se da nikad nećemo kupiti kola kod odredene dvojice prodavaca, koji su načisto upropastili etar u celom kraju. Iste dugačke i glasne reklame im se vrte besomučno na svim stanicama. Zato je u kolima maltene nužno da se ima radio sa nekoliko dugmića sa zapamćenim stanicama, da se lako promeni stanica pre nego što postane nezgodno po psihofizičko stanje vozača.

Problem sam rešio tako što više uopšte ne slušam radio. U kolima ga imam, ali antenu ne izvlačim - uštekao sam mp3 vokmen u njega. Nema reklama, bezbednije vozim. Safety first!