dill

1-VIII-2009 15:44

Mirođija. Piše na tegli "dills". Dobro, možda mirođija nije zbirna imenica u engleskom. A zašto su onda u tegli kiseli krastavci?

Stvar je u tome što se kiseli krastavci razlikuju po načinu pripremanja i pakovanja: da li su celi ili sečeni, da li su košer ili nisu po jevrejskim propisima, da li su sečeni na kriške (ravne ili krecave) ili uzduž... i svako gleda da istakne po čemu se njegov proizvod razlikuje od sličnih. E, ovi su sa mirođijom. Krastavac se inače zove "cucumber" (srodno dalmatinskom "kukumare"), ređe "gherkin" (srodno nemačkom "Gurken"), ali kiseli krastavac se kaže "pickle" - što mu u stvari znači turšija. Jedna od ovih reči će se verovatno naći negde na etiketi, sitnim slovima tamo ispod prehrambenih činjenica, gde nabrajaju sastav (bez količina!).



Ovo na slici je tegla od pola galona (1,9l). Na normalnoj tegli uz dobro svetlo bi možda i moglo da se nađe i pročita. Slično je i sa šamponom , čarapama, gaćama i mnogim drugim proizvodima - nećemo da ističemo šta je unutra, pogodićete već po tome u kom kraju dućana se nalazi, istaći ćemo ime firme, i sve po čemu se ovo razlikuje od sličnih.

Mirođiju, onakvu od kakve se kod nas pravi sos, sam napokon našao - u azijsko-latinskom dućanu. Troše je samo za krastavce i ni za šta više.