Kod nas je to najgori dan, kad sudbina udeli najgore karte.

Ovde je to dan najboljeg pazara u godini, dan kad saldo prelazi iz negativnog (što knjigovođe obeležavaju crvenom bojom) u pozitivno (dakle, crno). To je uvek dan posle Ćurkindana, koji je definisan da pada u četvrtak pre poslednje novembarske subote ili tako nešto.

Ko uspe da ustane dovoljno rano posle celodnevnog krkanluka, na sabajle se mogu naći televizori za sto dolara itd itd. Dućani se otvaraju u šest ujutro, a ko hoće da bude prvi dok se najbolji pazar ne razgrabi, hvata red još prethodno veče. Razapinju se šatorčići, nose se cirade i vreće za spavanje, kamp stolice, termosi sa kafom i ostala oprema za preživljavanje napolju. Svake godine se bar negde desi da masa raspomamljenih kupaca namrtvo izgazi čiču koji im je otvorio vrata.