A za bilo kakav pazar, niko te ne tera da pazariš baš tu. Provozaš se. Istina, svi pazare u jeftinijim dućanima, osim par stvari za duvanje. Gledali smo kroz prozor - prepakuju ko za carinu. Dođe kući, otvori gepek, i ispoprebacuje sav pazar u ranac i cegere, da komšiluk ne vidi kese od Volmarta. Tj da se ne vidi po kući, vidi se dok se prepakuje.

Jedino nas boli patka i šetamo kese od kola do vrata :). Kad se ide u nabavku, metod zavisi od rastojanja do najbližeg dućana. Što je u proseku 3km, osim ako ne živite u nekom starom gradskom jezgru (ili na selu, kojeg nema, jer se zove "naš mali grad", a i tamo dućani umeju da budu izmešteni na prilazne puteve). Zato se po pravilu prave spiskovi i odlazi u pazar u vr glave dvaput nedeljno. Retki su koji mogu da pazare napamet, pa se sete nečeg i odu opet i još uvek stignu da skuvaju ručak.

Od ove godine (2018), Volmart ima novinu, koju već prate i drugi - može da se onlajn pazari, ne znam da li se isto plaća onlajn ili po preuzimanju, i onda se sutradan ode do stražnjeg ulaza, na deo parkinga rezervisan za takve, i tamo stiže momak sa svim naručenim u kolicima i samo vam utovari u kola. Možda onda on naplati - ne znam kako regulišu ako ispadne da je nečeg ponestalo. Kostko ima nešto slično ali dovoze kući; ako je pazar preko 50$ ili tu negde, prevoz je džabe. Problem je što imaju tri spiska, prema trajnosti robe, i voze iz tri magacina, pa se taj minimum računa za svaki magacin posebno, a i rok isporuke je različit (trajna roba najkasnije sutra ujutro, nekvarljiva i treći dan).