Za našeg boravka ovde niko osobito bitan nije umro pa da se proglašava dan žalosti, osim Ronalda Regana, kojeg nekim čudom dižu u nebesa, uprkos tome što je po broju brljotki bio prvi do Niksona (kasnije je prevaziđen). Valjda je imao dobru reklamnu mašineriju. Toliko dobru, da...

Kad je Tito sahranjen, koliko su ono zastave visile na pola koplja? Tri dana, ako me pamćenje ne vara. E, za Reganom su visile dva-tri meseca. I to ne na državnim ustanovama, ne bih znao u stvari jer retko prolazim, nego ispred samousluga (!). Mora da je nečim jako zadužio dućandžije.