јули 1964.: Летовање у Сплиту
Летовање у Сплиту, код Милеве Пајдачке, тада удате за неког војног пилота, са станом у некој новоградњи на врх брега, не више од три спрата. Он је често био ту, сећам се да смо се прошетали мало даље по врху брда, много туцаног камена около, градило се, изгледа, још зграда, и објашњавао ми је врсте облака. Пилот. Водио ме и до океанографског института, тј до великог акваријума, и то низ обалу. Повремено смо гацали кроз плићак, понекад се пењали преко стенчуга, било је занимљиво. Самог акваријума се и не сећам толико, можда само тренутка кад смо га угледали. Унутра, акваријум као и сваки други.
Био је ту и њен брат, опасан зајебант, играли смо често реми на поду, није било намештаја за нас толике. Тада сам и ја већ био опасан играч и ако можда нисам често побеђивао, нисам често ни био најгори.
Ћале и ја смо једном сишли на риву да купимо новине. Инсистирао је да сваког дана прочита "Политику", па ако је не би нашао жалио би се коме год би стигао, па и ако и је нашао сакривену иза новина за немачке туристе или чак унутра у киоску. Тог дана смо сишли заједно, и изгубили се. Тј знали смо да је зграда на врх брда, али... не види се одавде, а нема ни улице право до горе, него се две спуштају улево и удесно, којом смо то дошли? Спазили смо неке две зграде на врху, и како нам се учинило да смо видели сличне у крају, узели их за оријентире, па кад стигнемо до њих, некако ћемо се снаћи за даље. Кад оно, стан је био у оној левој. Напросто нисмо стигли да запамтимо како изгледају споља.
Ово је снимљено кад смо се вратили (нисмо спаковали фоткалицу за летовање, није први пут), а Милева дошла у госте кеви и брату. Или се развод већ спремао.
Гле како сви носимо апостолке, то лето су ушле у моду.
Спомиње се: Милева Пајдачки, реми, на енглеском
29-V-2018 - 4-IV-2025