24-XII-2015.
Јутрос је sGradlj.com прешао важну црту - 100.000 посета ове године. Лане је било 68.700. А има још цела недеља. И ово је ваљда први месец са преко 10.000 посета - StatCounter.prg је, према тренутном просеку, неко време предсказивао и 11.000.
Дејвид није ни ове године омануо, послао је диљем Феривера уобичајену пригодну божићну честитку. Бар нису били јелени како се јебу.
У лончару, ака лансеру за Федс, сам смањио број могућих порука које овај избацује, тј ако је све мање више у реду, да ћути и лансира га. Било какве поруке би отишле у деловодник... ал' прц је што је то све у локалу, па и деловодник. А у корисников локал не можемо да уђемо, само на сервер (осим ако корисник дозволи даљинско качење са сервера, што је ретко и пипав посао). После сам некако смуљао да бар тај дневник пише у заједнички директориј, ал' онда су се појавиле неке полицијске државе од клиника, где је било да апликација ама ништа не сме да пише у свој програмски директориј - или у локал, или у базу, или тамо негде у локацију за пратећа документа, која је пак издељена по пацијентима. Надгорњавање без краја, штогод да смислиш, они смисле разлог зашто то није безбедно. Ево данас је код неке белгијске клинике испало да корисници немају дозволу да пишу у заједнички директориј (в. напомену у Формат) за дневнике. А и то пише само кад има неке грешке, тј ово ми служи да их похватам, и досад је већ помогло више пута, доста тога смо већ истребили. Ал' нема смисла да апликација нема право да запише шта је била грешка.
Јан: Јеси ли покушао да им то пренесеш?
ја: шта, фрустрацију? што апликација нема приступа сопственом директорију за дневнике? то више није ни блентаво, то је пакосно. А не могу ни да упишем нов егзе, нешто га држи отвореног, а у отвореним фајловима га нема, нема га ни у избацивачу.
Те ће тако дневници ићи у приватне директорије корисника, што је горе од бескорисног, то нам је недоступно.
Не знам како смо нашли нову, ал' знам како смо дошли до идеје да баталимо стару штрикаћу машину - напросто је почела да глави и постала практично неупотребљива. Ту би требао прецизни механичар, и темељно чишћење, то је виђало периоде жешће употребе још од 1972. и време је било да се модернизујемо. Да не бисмо поновили оно срање у колору са оном швајцарском машином, ово је скроз механичка ствар, ал' урађена глатко и са сто ситних трикова, а има и нешто фора са бушеном траком, па може да ради доста компликоване шаре тако, механички испрограмирано. Те смо 26. отишли у Земун код те госпође да то купимо. Стан им је... компликованији од саме машине. Изгледа да је неко искористио простор између две дворишне зграде, па туда протерао ходник, иза тога направио завојито* степениште, које је кратак почетни курс из клаустрофобије, па онда другим ходником назад према дворишту. Тај ходник иде право али вијуга по вертикали, средња трећина је степеник-два виша од крајева.
Машина се зове вилхелмина, тако ју је она звала, што смо прихватили. Има сто фора и фазона, шта све и како може њом да се уради, ма чудо. Одржала нам је и краћи течај како се шта користи, нешто сам и снимио, носио сам малу лумију, мада сам се у ствари касно сетио па имам два минута снимка уместо петнаест. Било је повуци-потегни док смо све то однели кроз онај ходник, а још горе низ оне степенице. Бар је саксо довољно мали и окретан, па сам се лако окренуо у оном тесном дворишту.
Онда смо отишли до Лене, тамо код СИВа, однели јој сланине и јаја, па прошетали по ЈУБЦу, било се штогод разведрило, истањили се облаци па је и нешто сунца пробијало, таман за шетњу. Чак смо и поседели на клупи, сунчали се мало. Можда смо опет свратили у „Кактус“* да вечерамо. А онда је у повратку наишла маглуштина, па сам јој рекао да снима на шта то личи. Док смо стигли кући, већ је био мрак, а магла се није разилазила. Судећи по снимцима, није била нека страшна магла, на друму се виде три црте где је испрекидано.
----
* у енглеској верзији објашњавам да је спирално степениште без везе, коме треба степениште које остаје у равни. Реч због које сте бунарили по геометрији је „хеликоидно“.
** наравно, не сме да се зове „Kaktus“, ни случајно „Кактус“, него само и искључиво „Cactus“. Такво место, где је енгрпски практично званични језик.
Спомиње се: Формат текста, sGradlj.com, StatCounter.prg, вилхелмина, Дејвид Бертон, енгрпски, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), саксо, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском
24-XII-2015 - 19-X-2026