Ленин први дан у Змају. Код Горанине учитељице. Мала кретенуша се само појавила да поздрави децу, рекла да ће им она бити учитељица, и онда отишла. Оставила их саме ко зна колико сати. Први разред, први дан школе.
После часова нема ко да јој покаже где је дневни боравак у згради, нико ни не зна да треба да иде. Најзад је неко спази како стоји тамо на сред ходника и само што не заплаче, пита је шта је, и одведе је.
Леп почетак.
У ГенерАлу, opisd.prg (генерише табеле за апликацију, кроз низ наредби Create Table, плус код који довлачи слогове из постојеће табеле ако је има, те је био добар и за дистрибуцију промена структуре за постојећу апликацију; такође генерише мета табеле која фали, додаје позив за рутину за индексирање и позива и генератор за њу) одсад позива cfg_read те зна где су мета табеле.
Још посла на апликацији за неку електроничарску радњу, копија оне за ЕнергоПро. Породична фирма. Симпатични људи, избеглице из книнског краја. Ћеркин осмех, пљунута Мира Фурлан, неодољиво. А видео сам је само пар пута, кад је уносила кафу. И они су хтели лепе фактуре, па сам написао малу апликацију у пенџерском (тј фокс 5), која је само читала табеле и генерисала хтмл фактуре из унесеног у Дос апликацији. Лакше тако него да се петљам са свим оним ПЦЛ језиком или које је већ специјалне знаке трошио њихов ласерски штампач.
Негде овог лета Вишња и ми решимо да организујемо састанак ветерана зрењанинске информатике. Она је обезбедила просторије (добила од Дома омладине, неку мало већу собу са предсобљем) и позивање - треба све те људе саватати - Аваи је обезбедио пиће и освежење. Срећом, та просторија је имала климу, јер напољу је био пакао, било је преко 33°. Домаћини смо били она и ја, а успели смо да наватамо доста битних фаца - Радоју, Биг Ћалета (можда, њега се баш и не сећам, али његов претходник је био, онај с којим сам причао 21-XI-1979., њега се сећам), Богдан, и још десетак њих који су радили у овом или оном ЕРЦу, нарочито на оном старом Ајбиему 360 код драгстора (спомињем га 01-IX-1986.). И ту се испостави да је велики догађај који сви памте био чувени „дан кад су пале главе“. Тј рикнуо је диск на том Ајбиему. Обичан механички квар, какав се догађа у просеку једном на неколико хиљада сати рада, постоји чак и скраћеница за „очекивани број сати између кварова“. Но, тада се то није знало, сматрало се да је рачунар заувек, божанска машина која не може тек тако да се поквари, а дух Илије Чворовића се одмах пробудио, и из комитета је одмах кренула потрага за саботером, убаченим елементом, тражио се кривац, за овако нешто има неко да робија. Мада, питање је колико је ту и чијих података било на том диску, сви су подаци били на картицама, диск је био мали, испод 10М, и на њега није ни могло да стане било шта битно, изгубљена је можда нечија дневна обрада. Свеједно, била је права истрага и сви су провели два-три дана у психози, јер шта зна мурија о рачунарима, а њима кад почнеш да објашњаваш ионако прво гледају да ли покушаваш да их одвучеш на погрешан траг, или мутиш нешто друго, па слабо и чују оно што треба да разумеју.
Ствар се смирила тек кад је дошао тип из регионалног Ајбиема, вероватно из Беча, и потврдио да су напросто пале главе из непознатог узрока, могуће од неког струјног удара изнад очекиване јачине, јебига, механички квар, добићете други диск по некој умереној цени.
23-IV-2020 - 27-XI-2025