13-III-2003.
Она буца из управе (тј Џоен, она је међу неких шесторо оснивача и већинских власника Ориона) нам је поделила Мајерс-Бригсов тест, да види јесмо ли добро распоређени по тимовима, тј да ли раде заједно они који треба да су заједно, или би можда боље пасовали негде другде. Ладно сам одбио да одговорим на неколико питања, јер су се односила на стандардно понашање у цркви, што не радим.
Што је она, у обради, некако екстраполисала из осталих одговора, и испало је да смо Џејк и ја негде горе десно, а мерено растојањем између нас двојице, у кругу од осам нема никог. Не знам колико је тај тест уопште употребљив за било какво планирање, али ајде, нашао је ко је коме сличан.
[лоше се сећам, ем је ово било тек следећи пут, у јулу, ем је испало да је скоро цела фирма на десној страни, в. 24-VII-2003.]
Лепо је време у Хуеблу, није ни хладно преко дана, упркос надморској. После посла ме један одвезао до Великог кањона да шкљоцам мало а и он је мене снимио са свог високог Чероки џипа. Непојмљиво је да видиш толику равницу и онда тако дубок кањон по средини. Геологија мора да је била на нечему.
Три месеца касније сам то овако описао Шкрби и ајВару:
Једино што сам стигао да видим је кањон Рио Гранде, и то у среду између пет и шест, о заласку, замолио сам цимера да се провозамо тих пешес миља ван града. Кањон је (ма јеси ли сигуран да нисам ово већ причао?) као кањон Мораче, само је камење некако тамније и местимично вуче на црвенкасто, а разлика је што на врх брда није брдо него висораван - равно као код нас, само што им је тај јендек тако дубок.
Занимљив детаљ који нисам успео да снимим - на неколико кафана на том путу према кањону, целом дужином стрехе венци црвених папричица. Још мало па да помислим да сам у Пироту :)
Увече само седео са друштвом, можда понеко пиво. Први комшија се навукао на Леб & Сол. Натакли смо и онај бас звучник од два цола, и стварно, „Учи ме мајко, карај ме“ звучи много боље с тим.
То 'натакли'... Небојша има тај прикључак са десне стране, где може да дође неки од додатака - нумеричка тастатура, флопи или тај 'бас' звучник, који делује као сиграчка, али у ствари стварно доприноси звуку. Нумеричку сам држао често, а флопи нисам уштекао ниједном.
Лик који ме возио до кањона напросто није одолео па је мало угрејао воду у џакузију (мислим да је исти извор топлоте као и за кућно подно грејање, које баш и није нешто, само три круга цеви - на пола те површине ми код куће имамо шест кругова) и брчкао се. Напољу је било око +2-3°.
Спомиње се: 23-VII-2003., 24-VII-2003., Градивој Шкрбић (Шкрба), Небојша, Орионвер (Орион), Хуебло, Џејк Бауер, Џоен Стантер, на енглеском
27-VI-2017 - 12-II-2026