24-VII-2003.
Као и обично, једина лоша последица надморске висине је што би ме прва јутарња цигара тако дркнула, да бих морао да седнем. Кад се то први пут десило, оно марта, срећом је била столица близу. После тога бих прво сео па онда запалио. Све остало - што су ми најавили да ћу бити жедан, да ће бити теже узбрдо, да ћу лако да се задувам, ма ништа. Скроз нормално.
Нас четворица смо се потрпали у једна кола, остали у друга, и отишли прво два-три ћошка јужно од Ориона, који је иначе у некој пословној зони на јужном крају Хуебла, у неки дајнер на доручак. Ај да видимо шта је, никад нисам оволико зарађивао. На паркингу, нека госпојица са кучетом, то нешто ситније од чиваве, тј кракатије ал' на кантару мање. Ноге и реп више нацртани него што изгледа да садрже кости. Карикатура. Ал' и то је жив створ.
За доручак, видим да је део екипе, из првих кола, узео неке муфљузе (в. Кућни) са боровницом и кафу... океј, може, ал' мислим да сам ипак узео нешто друго. Ту сретнемо и ваљда целу екипу из Колорада (нпр Кетрин, на фотци лево, до ње је К.М.). Па онда на посао, свако носи свој лептоп (океј, оставили смо их у колима, нема шансе да их овде неко мазне, све је голо и равно на километар, ту скоро ништа не расте).
Онај Мајерс-Бригс тест, који сам грешком стрпао у 13-III-2003. је ваљда био јуче. После је то стигло свима имејлом, или чак на папиру (јер за који красни бих га иначе стрпао у скениране ствари за август), па сад могу натенане да погледам. Са мном у квадрату (дакле вучемо на исту страну по све четири групе питања) су директор, један од Мајкова (онај из Колорада), Бил М (фоксовац или цеовац). У непосредном комшилуку су мој цимер, мој комшија (онај са Род Ајленда), четири битне рибе из подршке, и нека два лика са западне обале. Џејк је чак два корака даље. Ех, памћење...
Бар је опис у том мом квадрату похвалан, „брз, инениозан, стимулише, будан, речит. Сналажљив пред новим и изазовним проблемима. Вешто генерише појмовне могућности и онда их стратешки анализира. Добро чита друге. Досадна му је рутина, ретко ради опет исто, воли да га занима једно па друго.“. Наравно, све ово може да се протумачи и као супротност (брзеља, брбља, не уме да заврши посао а већ почне следећи, фантазира и увлачи друге у то...), као што могу и хвалоспеви који стоје за осталих петнаест група.
Џоен држала неко предавање... све ми се чини да она није никакав информатичар него друштвењак опште праксе, некакав психолог, организатор, тако неки андрак. Овог пута је држала предавање, обавезно за све, о разним улогама које има да играмо на послу, опет не у смислу да смо сви Катице за све, него да током дана радимо различите ствари, па сад метнемо овај шешир сад онај... ал' уместо шешира нам је поделила рођенданске купасте капице на гумицу, величине два корнета. Не сећам се уопште шта је још причала, зверао сам около и меркао је ли неком досадније него мени. Ал' сви су глумили да су јако заинтересовани. Тј ови млађи можда и нису глумили.
Све ми се чини да је трпе зато што је један од шест (или беше четири?) сувласника-оснивача, а притом и она сматра да треба нешто да ради. Уф.
Срећом, предавање је било само себи сврха, отприлике као и кад је оно у машинској педагог гледао да оправда своје постојање па држао два сата орацију за целу зборницу - сутрадан, и било који други дан, не да се није спомињало, него се ваљда нико није ни сећао да је било.
Пред крај радног времена она најави да нема велике заједничке журке вечерас, јер је директору (и жени му) нешто искрсло, него ајте по групама, а могла би опет једна од оних чувених вечера у момачкој гајби. Пријавим се да бих спремио српски роштиљ, и то буде прихваћено. Један од хардвераша ме одвезао негде где он зна да ће бити бољи избор меса, па купимо по пет фунти јунећег и свињског млевеног, кесу млевеног бибера, соли, хлеба и две-три фунте лука.
Није баш да сам себе задивио као мајстор, ћевапчићи нису испали како их волим. Хвала пластичним флашама, сад је лако направити левак. Некад је за то требао лимар (овде на енглеском објашњавам шта је лимар, јер немају реч за лим, само чаршав метал). Испали су ми нешто сувљи, ал' њима се свидело, јела и деца. Штета што сам се држао класике, па нисмо спремили друге салате осим лука, било би боље. Бар су ожеднели... А било их је доста и са децом, јела и она, добро је, кажу.
Много касније сам усавршио технику - треба јача ватра, и држати поклопац затворен. Нешто ми се чини да поклопца није ни било, или нисам ни смео да га стављам јер је светло било слабо па сам једва и видео шта радим, зато је испало сувље. Без поклопца иде друга техника, ал' за то треба или јача ватра или мање растојање између жара и меса.
Све скупа, била добра журка и чак ни пиво није било лоше, неко канадско рогато, са јеленом на етикети.
Спомиње се: 13-III-2003., Кетрин Шродер, Кућни речник, МПСШЦ (машинска), Орионвер (Орион), ћевапчићи, Хуебло, Џејк Бауер, Џоен Стантер, на енглеском