13-IV-1990.: Сисак
У Сиску, са Братом Аврамовим, понели једну од оних великих кутија да буде сервер, ваљда 286, и бар још један спорији и мањи 286 да буде радна станица. О типу који их је испоручио, могла би посебна прича.
Имали смо те систеx макине (од Сисције из Сиска), па је плоча била нешто ближе задњој страни него што треба, па нисмо могли да заглавимо ни једну картицу (модем, видео, и наша стара добра РПТИ мрежна) док не олабавимо плочу. Е кад смо попустили вијке и турили картице, плоча није хтела да легне како треба, па је утичница за тастатуру дошла неких седам милиметара ниже кад смо усправили кућиште (тауер 286 од 12MHz :)).
Проблем смо решили подметањем два винска пампура између плоче и оквира са доње стране. Ради дан данас. Од онда пазимо да никад не будемо без пампура (ако вино и не успе да се задржи).
Турили смо и инсталисали све што су тражили. Фактуру сам превео на хрватски тако да је "овај рачун је рађен на рачуналу пуновриједан је без потписа и штамбиља". Оно, рачун уместо фактура ми има смисла - рачун је и кафански, па што да не и кад се фирме обрачунавају - а сад за рачунало, опет што да не, -ло је наставак за алатке, пуновриједан је већ афектација, ајде да не буде исто, а штамбиљ уместо печата... ма, зајебанција, разлика да би разлика. Њихова шефица и ја смо се ваљали од смеха док смо ово преводили, и понекад бих сам погодио како то беше на хрватском и пре ње. Обратити пажњу на енелкју штампу, што је најбоље што матрични штампач може да изведе. Ради тако да прелази други пут померено за пола иглице, или још више пута са мањим померајем, па оно што не може да буде ситније, може да буде финије на померање и прецизне моторчиће. Уопште није лоше.
Овај покушај још не позива словима... ваљда је било важније да цела та примедба стане него да се чека да се рутина преведе. Мада, превод би био лук и вода - уместо "хиљада" туримо "тисућа" и готово. Све остало је исто. Можда "двије" уместо "две", ајде.
Друга згода је кад ми је описивала свој ток података. Преднаруџбу сложи трговачки путник на сајму, која се онда слаже са другима пристиглим тог дана, или у тој тури, па се провери чега има на залиси, па иде у фактурно да израчунају, па опет до магацина да то изваде, па онда отпремница и на крају рачун. Сваки пут се цео списак преписује. Могу ли ја ту нешто да урадим? "Хм... не, у ствари не видим никакав начин да вам измислим и шесто преписивање истих података".
Ок, завршио свој посао, па онако да убијем време док Брата објашњава плате, да видим бочни примерак тих плата, шта он ту ради, каква је то обрада. А он то ради вертикално, колону по колону, значи ен пута ем уписа. Да убијем време, прерадим то да ради ред по ред, значи само ен уписа. Било је више него ем пута брже.
Ова ми је испричала и како се зову улице у центру... има их четири, паралелно силазе ка реци, и одувек су се звале прва, друга, трећа и четврта. И онда су их ту око 1945. преименовали. И сад су се сетили да опет преименују бар једну, али не назад, па се Владимира Бакарића сад не зове опет Прва, него Социјалистичког Савеза. Ал' су га оправили... Проверио сам како је сад. Још луђе.
Мислим да смо преноћили и да је ова прича у ствари дводневна. Такође, можда је ово било 27. фебруара... види слику. Све у свему, од срања које ће кренути у октобру још увек није било ни назнаке.
А сад сам се сетио и целе те приче око тих 286 у усправним кућиштима... што је имало неке везе са неким Савом Брандићем који их је тада набављао, док не крене наш увоз. Тахо или није имао доста или није постизао, или је тај Сава већ продао машине а ми дошли на готово, преко њега, као например у ту текстилну фабрику у Батајници. Преко њега смо, тако, ушли и у електродистрибуције по средњој Србији, почев од Ужица (тада ваљда још Титовог), где је онај Дабац био шеф ЕРЦа. Електродистрибуција је била одвојена од производње недавно, неким законом, и једно од тих јавних предузећа, како су се сад звала, је било наша муштерија, друго није. А иста зграда, сви се знају, само су једни у једном крилу зграде, други у другом. И једном дође обрачунац од не-муштерије код нашег, док је екипа била у посети. Да дође Брата да погледа нешто плате код њих, нешто им не штима, а Сава никако да пошаље неког... Ајде ман' се, откуд знам чији програм имате, ко је то писао, где му је шта и шта му се како зове а и ко зна у чему је писао... Ал' ајде да погледа. И све му се нешто учини познато, и каже "ако сад још нађем стави прг са датумом из 1987... гле, ево га. Ово је наше. Одакле вам наш програм?".
Испоставило се да је Сава препродао наш програм не само комшијама из исте зграде, него и таквим паровима комшија у још пешес градова скроз до Пријепоља и Ивањице. Сви су напрасно постали наше муштерије, кратким договором, по ком не морају да плате поново оно што су платили Сави, али да почну да плаћају месечно одржавање па ће бити једнаки са овима код Дапца. Нема боље него кад ти неко одради маркетинг (и инсталацију!) и муштерије саме падну у крило...
Истина, ту је било и трошкова, требало је то обилазити, сваки наш југо је бар двапут годишње био скроз на југу. Чак сам и ја једном отишао до Ужица. Појавили смо се на паркингу у седам ујутро (!), и таман срели Дапца кад је излазио из кола. Улазимо са њим у зграду, идемо до његове канцеларије, успут се појављује једна и каже му "еј, тражио те онај из комерца", на шта он у трку одговори "па јел' ме нашо?". Немам појма шта смо радили цео дан, поготово ја. Ајде Брата, Блажа - у платама и материјалном увек има нешто да се уради (јер њих двојица никад не понесу исправке него увек чачкају на лицу места, рекло би се злобно), ал Штева је ишао углавном зато да буде возач до тамо а онда попије коју и зајебава се или спава у повратку. Најмање имам појма шта сам ја радио, знам да сам возио половину пута у оба смера. Вечерали смо негде, около био поприличан мрак, једино се сећам да смо ишли узбрдо до кафане - ал' у Ужицу нема равног скоро нигде, има само узбрдо и узбрдо (грешка је намерна). Ови су већ навикли, није им први пут...
Спомиње се: јуни 1991., 02-VI-1992., Службени речник, Благоје Врбовић (Блажа), Брата Аврамов, ерц, југо, плате, словима, Стеван Гарај (Штева), Танасије Ријепић (Тахо), на енглеском