Основана у Геменцу као центар за медицинске инфо системе, у суштини као парадржавна агенција. Михаљ и Вилмош су раније радили тамо, па су се одвојили и направили Софтекс. Имаћу касније посла са још таквих агенција, а ова прва је одмах имала све особине: мутне и двосмислене спецификације које добијамо касно и не директно него од својих муштерија; неће да разговарају са софтверашима који пишу програме из којих им се шаљу подаци. Нема везе што смо на пљуцомет једни од других (тј, ајде, има километар-два). Мислио сам да су се можда ова двојица ружно растала са њима, па зато - али не, то је у природи таквих агенција.
Бисер: заузимали су два наспрамна крила дворишне зграде (данас пјацета или тако нешто, ама авлија само отворена на оба краја и начичкана дућанчићима и брзождерима, као и овде уосталом). Да не би развлачили кабл над авлијом или дуж фасаде, спичкали су небројене паре за микроталасну везу, оно аеродромског типа, од крила до крила. На крају је можда и прорадило, брзином мањом него да су пешке носили дискете. Што су углавном и радили.
Наравно да нису волели Софтекс, мора да је ипак био ружан развод. Никад нам нису дали ни две реченице, чак ни кад би морали, као државна агенција за медицинске информационе системе. Сваки пут кад је требало да добијемо некакав протокол, образац или спецификацију од њих, не да не бисмо ни добили, него би нам неко са стране (најчешће из Геменцке поликлинике) јавио да је нешто изашло, па бисмо добили и ми примерак. Што је обично било доста касно, али смо били брзи па бисмо надокнадили време.
И нису једини у овом. Касније је једнако лош био СХЕТ, а донекле и ЕОНС.