Почео да снимам "Стара добра времена", истина прво без Грнета јер се нисмо нашли. Кад ми је досадило, отишао код ње. Седела у башти са жуљем на нози и хеклерајем у рукама. Пролеће. Кренемо у шетњу. Било ми чудно што носи јакну, док ми није објаснила да се извадила за до пола десет.
(... 65 речи...) После сам је одвезао кући, све на време, покупио своје плоче. Узбрала један нарцис и дала ми.
У Португалији смењени Спинола и Гомес, пуковничка побуна скршена за два дана. Једна диктатура мање, баш сам пратио шта се тамо догађа, помно читао НИН. Нека се спреми Шпанија. Завршила се и нафтна криза.
Пар дана пре тога Меланија писала, узбуђена што ће нас обоје срести, "није требало да ми тако рано најавиш".
У петак неки договор у клубу. У суботу (23.) кева опрала кола и натрпала неку ћебад, као кад већ идем у Нови Сад... Скулета сам једва нашао, испаде да хоће да иде и Поп. Одемо по њу, доста благовремено, уђемо Поп и ја да изгледамо озбиљније. Седимо неко време док се она пакује. Он избечио очи, па се дошаптава са мном
- који је то језик?
- немачки
- шта?
- немачки
- чини ми се као шведски па се чудим како сад одједном
А он и Р. су прошлог лета пичили мотоциклом до Шведске, па му ваљда остало у ушима. А и ово није баш немачки, ово је кућни гемишт, пола немачки пола мађарски пола српски, језик ипо. Временом сам га и научио да разумем, али никад нисам умео да саставим реченицу на њему, јер никад нисам знао из ког језика да узмем следећу реч.
Да је вратимо до пола девет. Добро.
Тамо је она већ била код куће - прелази улицу као да је на Грошу. На улазу у биоскоп "Арена" чекао нас је Мика Путник, мало одеран по лицу. Отишли горе, руља се већ скупила. Био и М.Т., па неки из ФКС, па предавачи са оних семинара. Пуштали смо наше филмове - "Портрет", "Пре свега" (пре трке оно) и "Бубу 92" и можда још један филм. Онда бла бла и... онај чича што је предавао о монтажи, пита шта му је оно "ФФФ" на њеном џемперу, "фантастична, феноменална... и не знам даље". Кад сам му објаснио, рекао је да потпуно разуме.
Од новосадског одељења Академије остаје само десеторица на монтажи, да раде праксу на покрајинској телевизији преко распуста. Што каже Букац, "ма шта они мени ту кад уђеш на академију... само да ми уђемо, лако ћемо после". Мене нешто хватала нека температура, често сам ишао на холивуд. Састанак се завршио око два.
Букац је решио да се врне соло, а са Скулетом и Попом се договоримо где се нађемо у седам. Свратили до њеног стана да остави ствари, па клопали (у мензи, вероватно), па ишла да узме бонове за мензу, па онда тражили апотеку јер нас је обоје држало нешто у глави. Онда нешто цуњали кроз робне куће, нашли на распродаји старих плоча чак и неког Вице Вукова (наравно, не бих то ни у бунилу купио), па свратили негде на кафу и ту нађемо ову двојицу. У Дунавском парку баба сера хтела да ми наплати и прање руку. Нешто као и вечерали, неки бајаги ћевап који роштиља није видео. (... 54 речи...) Препаркирам се на договорено место и ускочим у 10 минута плаћеног паркирања, остало од претходника (аха, значи тамо су већ имали те аутомате на кинту). За 15 минута ево и ове двојице, некако нађем излаз и пичи кући. Попу фали музика. Каже свира Корни група вечерас на вишој техничкој. Стварно?
Одвезао ову двојицу до града, отишли до ње, да седнемо да гледамо нешто, е тамо спава њен отац. А да идемо онда да гледамо Корни групу? Па јел баш мора? Па дужни су ми неке паре (то је ваљда оставило утисак и на Ому).
И тако одемо на вишу техничку. Упали таман на прву паузу, они се разишли, остао само Бочек на сцени. Викнем га, а он "еј, ти си! Знаш, ја заборавио да ти пошаљем паре ал' сам рачунао да ћемо се кад тад опет срести"
- ја сам мислио да је оно био опроштајни концерт па одосте у Италију
- није... колико ти дугујем?
- чекај... било је ... да заокружимо на 6000.
- ево
Те сам тако у џеповима имао и нешто лове, поред аспирина, папирних марамица, и обичних, штедне књижице, возачке, кључева, куртона, пенкала, папира... пакао. Пили сокове и хладили се на подрумском степеништу. После изашли да видимо како се Златко зајебава на сцени. Бајаги правио грудвицу од слинца па гађао типа који штимује звук ("слинарство се дели на спелеологију, вајарство и балистику"). Или не дода Бочеку цигарету него га тера да се испружи, па му онда додаје запаљену шибицу. У финалу је пуштао неке звуке а ла Паја Патак, а Фурда се разлупао бесомучно, па је на крају пробио велики бубањ. Били смо уз бину тог тренутка, па док је чупао пластику из оквира, довикнем "распродај то народу, обогатићеш се", наишао Бочек и зграбио комад, "то је моје, то је моје" и онда га бацио на сцену. Узео сам га. "Ево имаш доказ да си била на концерту, да не мораш да препричаваш". (... 46 речи...)
У недељу, 24. поподне смо се картали, то је оно кад је дневник упао у колаче. Био сам га понео на веце да успут запишем нешто, кад наилази она и ја наравно излећем одмах и заборавио га тамо. Остругао сам виљушком и олизао колико сам могао, па после излепио селотејпом да се не улепи. Док смо се картали, баш ме ишла карта а она се дурила, уортачила се с кевом против мене, што ми је јако личило на ону причу како у паклу једино над нашим казаном нема ђавола, јер когод се издигне остали га сами свуку доле. За инат сам кренуо да играм намерно лоше.
После сели за писаћу машину па куцали писмо њеној сестри од нечега у Немачку.
24-VII-2020 - 31-X-2025