25-X-1969.

Лепо време за ово доба. Извели су нас из школе на почетак наше улице, постројили на ивичњак. Не знам откуд цвеће, ал имали смо га, па кад је Титов ауто прошао, дуги мерцедес са шесторо врата, бацали смо га испред, мада је нешто сигурно пало и на хаубу и кров. Види фотке. Парна страна, на првој слици десно, већ пола кућа фали - руше се, ту се зида 25. мај.

Возило код водоторња је пандурски тристаћ. Та су кола била штогод скупља, тешко је радник могао за то да скупи паре, па су била по правилу службена. Оно мало приватних што је било су имали углавном директори, нпр један од мојих ујака у Вршцу.

Онда пешке до града. Углавном са некима из седмог разреда (Ђица, та ми се свиђала, и још троје), опет неколико снимака. Једна фотка полунамештена, рекао сам типу да је зовне, она се окренула, шкљоц. Добро испало, залепио сам слику у дневник, а она се љутила што сам је изненадио. Но, ипак смо отишли заједно до града, преостала четири ћошка. У граду смо се (неки други ми) скупили испред Борова.

Остатак снимака је маса на тргу, и моји покушаји да сликам Тита како излази из хотела. Не знам да ли да рачунам као успело, можда и треба - успео сам да се пробијем до доброг места, нацртао ми се пред сочиво. Требало је да објектив има бар 200мм уместо стандардних 50, али на регули другог нема.

У Бањалуци велики земљотрес. Хармоникашки оркестар се опет скупио, требало је да будемо на тевеу, али ништа од тога, прошо воз. Требало је да свирамо деветог.

Ћале је био послао деди џак семенског кромпира, али је деда канда заборавио упутство, или није ни слушао. Семенски кромпир је ситан, тек наредни род је оно што треба. Деда је и иначе слабо слушао шта ћале каже, а ето дао је сина на школе баш за пољопривреду... Елем, шта је било са тим кромпиром? „Ма то све неки папоњчићи, то није ништа, дали смо свињама“.

---

Спомиње се: 25. мај, VIII₂, водоторањ, Драгана Витас, Душица Тошин (Дуца), Ђурђица Орашки (Ђица), Емеренција Нердељи (Ренцика), регула, тристаћ, на енглеском

29-XII-2019 - 25-II-2026