25-X-1969.
Низ сокак
Лепо време за ово доба. Извели су нас из школе на почетак наше улице, постројили на ивичњак. Не знам откуд цвеће, ал имали смо га, па кад је Титов ауто прошао, дуги мерцедес са шесторо врата, бацали смо га испред, мада је нешто сигурно пало и на хаубу и кров. Види фотке. Парна страна, на првој слици десно, већ пола кућа фали - руше се, ту се зида 25. мај.
Уз сокак. Леснина је оно у позадини.
Од Борова до водоторња.
Возило код водоторња је пандурски тристаћ. Та су кола била штогод скупља, тешко је радник могао за то да скупи паре, па су била по правилу службена. Оно мало приватних што је било су имали углавном директори, нпр један од мојих ујака у Вршцу.
Ренцика,тројица из VIII2, Дуца (с леђа) и Драгана
Онда пешке до града. Углавном са некима из седмог разреда (Ђица, та ми се свиђала, и још троје), опет неколико снимака. Једна фотка полунамештена, рекао сам типу да је зовне, она се окренула, шкљоц. Добро испало, залепио сам слику у дневник, а она се љутила што сам је изненадио. Но, ипак смо отишли заједно до града, преостала четири ћошка. У граду смо се (неки други ми) скупили испред Борова.
Остатак снимака је маса на тргу, и моји покушаји да сликам Тита како излази из хотела. Не знам да ли да рачунам као успело, можда и треба - успео сам да се пробијем до доброг места, нацртао ми се пред сочиво. Требало је да објектив има бар 200мм уместо стандардних 50, али на регули другог нема.
У границама дате технологије.
Хармоникашки оркестар се опет скупио, требало је да будемо на тевеу, али ништа од тога, прошо воз. Требало је да свирамо деветог.
Спомиње се: 25. мај, VIII2, водоторањ, Драгана Витас, Душица Тошин (Дуца), Ђурђица Орашки (Ђица), Емеренција Нердељи (Ренцика), регула, тристаћ, на енглеском