На сезаму неко пушта буву да ће хлеб можда бити на тачкице. Млеко се већ теже налазило (ми смо имали претплату код Милке, доносила би пар канистера сировог недељно). Ово ме подсетило да сам прошле недеље у Лебарпрому видео колону камиона са босанским таблицама и униформисаним возачима. Један пекар у Темеринској у Новом Саду је окачио ово у врата радње:
"нема брашнанема лебајејте говнатако треба"
За оне горње блокове меморије смо користили HIMEM v2.78... тих 368 килобајта од 640К до мегабајта на 286. Било је и других драјвера за ту проширену ИЛИ продужену меморију (не истовремено!), ово је трећи метод да се допре до тог истог, овог пута од Мајкрософта лично и наравно нипошто под истим називом.
Скинуо сам NRoff за писи, страобалних 33к, већ сам пробао за атарист, и ниједан није ни принети оном што је на ваксу био RunOff.
Лена лепо расте. Већ смо се вратили у штос са купањем, пеленама итд. Али, пре неколико дана се десило да се у обе сисе запатио маститис, као што је било и пре тринаест година. Опет цеђење у флашицу, масажа... јесте да и то знамо напамет, ал' од тога није ништа лакше.
Исто вече опет дошли да ме зову на војну вежбу. Овог пута сам их дочекао на капији и рекао им да ме нису нашли, или да бар тако пишу. Реко јесте ви нормални, имам бебу од две недеље, немам ратни распоред, наша земља није у рату, моја јединица у резерви је распуштена пре две године, мало сам већ матор за те ствари, довиђења и нисмо се видели.
Око 15. навраћао Слоба у град. Све је исто ко и кад је ономад долазио онај Миланко Реновица* и пре њега неки други. Поново су ангажовани дворски кушачи отрова, из снага локалне управе (тј санитарни инспектори), да нам неко не би имао проблема са варењем, а богами и пробавом. Место где је био ручак иначе се контролише отприлике једном годишње, али онај дан кад треба стручно проконтролисати шта се то тамо кува, обавезно се поклапа са даном кад нам наиђе неко значајан.
Она овог пута није била ни кандидат нити у опасности да мора да гледа како да изврда - порођајно за треће дете траје две године. (... 58 речи...)
Негде ових година се десило да је је Тереза нешто ратовала са кафићем испод (они су јој скоро испод прозора), јербо су наравно пичили народњаци или шта већ до касно у ноћ, или до рано ујутро. Богорадила по инспекцијама, разним општинарима се пела на главу, ал' јок, тип има леђа и не може му нико ништа. Кад јој је пукао филм, изнела звучнике на терасу (а муж јој предаје виолину у музичкој, мора да је нешто жестоко), и наређала у некакав аутомат комплетан Прстен Нибелунга, закључала кућу и отишла.
Кад сам то испричао Гргију, само је прокоментарисао "класика... у реду, али Нибелунзи... то је мало сурово".
За неки андрак ми је требала потврда о држављанству, видим да сам н сезаму најавио да 26. идем да га извадим, јер је била расправа о томе је ли увек било само републичко. Неко тврди да пише „... и СФРЈ“. Једини разлог зашто би ми то требало је кад ми истекне лична карта... Онда је перипетија описана под 17-IV-1996. била сада.
----
* Нагласак читача вести на телевизији је био такав да смо били убеђени да се тип зове Милан Кореновица. Властимир је чак питао "кад долази тај Кореновић".
14-VI-2021 - 10-III-2026