ДЕКова 32-битна машина, са оперативним системом за управљање слоговима (РМС) и страничењем виртуалне меморије. Била су у граду два таква шифоњера - један смо имали ми у Стоуру, други банка у водоторњу. Продавала га је Искра Делта као свој производ, ИД 4850 или тако нешто, све се претварајући да они то производе. Жићин заменик је једном, кад су били у обиласку Искра Делте, питао хоће ли видети и траку са које силазе ти рачунари... "Производња" се у ствари састојала у скидању Декових налепница и стављању својих.
Бар су превели поруке оперативног система, истина само на словеначки и само за пдп а и то је престало од верзије која је ишла на триглав, па кад смо једном обарали систем после поноћи (јер смо радили нешто јако дугачко), појавила се порука на словеначком: "Nakonec, bila je že krajnja ura. Zdaj že ni kava ne pomaga." (Најзад, већ је било крајње време. Сад више ни кафа не помаже.").
У Искраделтином центру у Фујвидеку је радио извесни Зоц (Зоран ваљда), који се лепо навадио да ради као човек од десет до... док не почне да куња и прави брљотке, или док не запали у правцу живота, што је могло да буде било кад између 18 и 22:00. Е неко од главешина примети да су се ту запатиле неке либералне навике, није ти ово запад бре а и тамо се зна реда, него има лепо сви да раде од седам до три.
И тако се Зоц почео појављивати у седам, а негде око треће кафе (пола једанаест или ту негде) би почео нешто озбиљно да ради. Шта је радио дотле? Знам само да је у пар наредних верзија превода оперативног система у логин скрипту излазио насумични Марфијев закон... и да нико није успевао да провали где је код који то ради :).
(што мора да је легенда и да другари напросто нису хтели то да дирају - умео бих и сам то да нађем, и исто не бих дирао. Можда бих додао још.)
Друге велике машине у граду су били матори ИБМ 360, који су делили сдк, текстилни комбинат, социјално и Гик; комбинат је имао свој НЦР Критерион. Текстилци су 1988. купили други, већи ИБМ од хрватског републичког Супа (и нашли нетакнуте дискове, могли су се наватати меда), који је заузимао цео подрум зграде где је некад била основна школа, јер је сваки диск био величине омање веш машине. Бангро је имала Ханивела (званог Ханибал). Не знам шта су металци тада имали, можда су одмах кренули са писијима, без шифоњера у центру.
24-V-2013 - 10-III-2026