Четрнаести, написао dir2html, изведен некако из оне спринт рутине, која скоро да и нема везе... ово напросто генерише хтмл фајл који ће да покаже све фотке које нађе у задатом директорију. Тј имаће линкове на њих, а да ли ће браузер то и да прикаже је већ друго питање, јер...
„* сад отвори овај whatever.html у браузеру. Неће да ми покаже .tif фајлове, мора да
* ми није инсталисан wangimage на ову машину, али показује .gif и .jpg, а IE показује .bmp
* (А Нетскафе неће).“
То са форматима слика је тињајући рат између Мајкрософта и остатка света... Не само у Пенџерија, него и у остале своје алате су увек прво уграђивали подршку за бмп формат, а тек неколико верзија касније и за остале. Пенџери 95 је прихватао јпег формат али само на неким местима, тј имао је апликацију која уме да га отвори; на гомили места где може да се убаци фотка (као нпр позадина у пенџеру) то није могло, морало је да се извезе у бмп. Бмп је најгори формат, огроман је, сваки пиксел заузима бар три бајта; јесте тако лакше за приказ на екрану јер нема шта да се распакује, али то троши места на диску, на инсталационим цедеовима, на преносу кроз мрежу, ма ужас. Наводно је инсталација за неки претходни Пенџери имала дискету више јер је садржавала скривену фотографију Гејца на коњу. Подршка за пнг фајлове је каснила још више. Зато ови остали нису хтели да се јебавају са бмп форматом.
Онај наслов из 1992, „зашто се трговци смешкају кад тражите рачунар за Windows“ (ово мора да је Пичи Прес или тако неко, они су терали енгрпски од првог дана) тек сад постаје јасан - са некомпримованим сликама ће вам требати већи диск, више меморије...
Ту негде пише и
„може ли ВТР да престане да ми избацује ФоксТулз кад излази из фокса
* Једног дана има да га обришем само због тога #%!"@“.
Двајздругог, имејл од Мег:
Већ трећа недеља кише. Овде пљусне пар пута у јуну, ал' не памтим да смо имали оволико кише.
Трава сва подивљала. Ваздух је тако влажан, да само чекам да видим рибе кроз прозор. И врућина је.
Стиже ти сва киша која не пада у централној Вирџинији. Врло суво пролеће.
Сређују се ствари, и ништа није јасно. Од амбасаде управо стигао збуњујући одговор - нема мојих папира, а послали су ми стандардно упутство за добијање визе. Већ гледам како са авионом. Грег звао у петак, пита каква кола да ми обезбеди... е сад јел' стварно тако или се он зеза да још возите диносаурусе, оно од 2л навише? Не би ми лежало да возим крстарицу, бар док се не навикнем на димензије. Возим већ 26 година и умем да маневришем и са приколицом (и уназад), чак сам возио мали пикап са само бочним огледалима, и никад ни огреботине - али, ипак, не би ми годило да возим нешто огромно. Зар нема јапанских кола пристојне величине од 1,4 до 1,8 литара?
А шта су, уопште, јапанска кола пристојне величине? Присети се, већина Американаца је доста већа од већине Јапанаца. Ретка су кола која могу да возим са штиклама, нема места за воланом, а ни у једна кола не могу да седнем назад.* Мој муж удара главом о таваницу у већини мањих до средњих кола. Јесте, сматрам се за повишу, али данашња просечна Американка није много нижа од мене, можда 4-5". Немам појма колики су мотори, али мој друг из Енглеске користи исте изразе. Задовољан је америчким колима, вози велик СУВ, а у Енглеској је возио БМВ. Каже да је увек желео великог старог кадилака кабриолет са крилцима. Тера као лађа!
Збиља, за најам има то што има. Већина агенција држи америчка кола. Ако и кад будеш пазарио, узми неког мањег Мицубишија или Хонду. Имамо чак и кола по имену југо. У суштини, алуминијумске лименке с моторима од косилице на 4 точкића. Опет, америчка компактна кола су много јефтинија од већине страних. Навићи ћеш се час посла. Мотори су можда већи, али шасија није много већа него код европских или јапанских кола. Кажи Грегу да ти изнајми Топаз, Каваљера или Пратиоца** и не бери бригу.
Причао сам са новим*** типом - он је гуру за ВБ (да, знам да је без везе), ће да терају ВБ, ВИнтердев, веб, штагод. Нисам чуо чаробну реч „фокс“.
Шта учини рат. Да не би рата, већ бих био тамо и не би то овако прошло. Попричаћу са њим. „То је лако, видећеш“, рече он. „Лако се уради, тешко одржава“, рекох ја. Како живе без поткласирања?
Рече да ће и даље радити понешто у фоксу наредних пар година. Растегнућу то колико могу. Мислим да су се превише примакли Мајкрософту, базди на Великог Брата.
Они ће ВБ? Не знам како ће. Имају тоне кода у фоксу, и нема шансе да се то претаба преконоћ. А заправо нема ни разлога. фокс је много бољи за то што они раде. Не бих то баш узела здраво за готово. Чула сам и да је Грег рекао да ће да пређу на Јаву. Сигурна сам да тај „каубој“ гура ВБ. Сећаш се кад сам ти рекла како он сматра да је то супер? Чека га, мислим, повелико изненађење. Ако и овај нови то гура, нема сад ко да собали Сема откако је овај ту пуно радно време.
Нови је једно у праву, да нема ту много да се учи. Спорије се пише у њему, ако немаш добар скуп објеката. Овај приступ је у ствари бољи од поткласирања, објекте у ВБу боље контролишеш. За невољу, ВБови објекти су срањ* од спороће. Перформансе падају осим ако користиш објекте писане у Цеу. А треба много да планираш и моделујеш док не обезбедиш да ти се објекти лако користе.
На УАу смо данас одиграли брзу имејл кампању Алфонсу, јер је поставио ограничење да најпопуларније фајлове, оне скинуте више од 250 пута, могу да скидају само претплатници. Ствар је покренуо Д.Ф. из Линчбурга, па смо се одмах придружили и Џек, Трикси, ја, Б.Б. из Будимпеште, Марк МекКесленд, Кен Вебер и други. Послао сам и ја једну, наравно. Пише Трикси:
Иако сам сисоп, изненадила ме ова промена политике на УАу колико и вас. Лично, мислим да је погрешно ограничавати скидање јер су многи моји пријатељи нашли УбикАгора кад су тражили да скину неки додатак, и остали - и претплатили се - због оног бесплатног.
Али ајде да пошаљемо љубазне захтеве Алфонсу а не ултиматум. Можда није то баш промислио па ће број захтева да га натера да се предомисли - или можда има своје разлоге па НЕЋЕ. Свакако боље да попричамо него да му претимо. Сви доста добијамо од УАа, и то треба да се настави, свеједно што се отварају нова места као што је сад вики. Не палимо мостове!
Тај вики држи Џорџ. Алфонс је одговорио истог дана - ограничење му је наметнула фирма код које трчи сајт, па се сад снашао тако што ће фајлови бити негде другде, и чак ће се оданде и брже скидати.
Данас је неко позвао све на „ускоро у Вегасу последња велика фокс журка у миленијуму!“. Морао сам да одговорим питањем да ли је чуо да ће и 2000. бити ДевКон, а вероватно и друге конференције. Негде су се ту успут забројали, неки век ту има само 99 година.
Датум одокативан, по сећању. Сећам се да је било светло облачно и спарно. Све оно што су хемикалијама разгонили облаке сад долази са каматом, цело лето је кишно.
Бомбардовање готово, Слоба потписао шта је требало, само да није безусловна капитулација и окупација, бла бла бла, живот се враћа у оно што се тада сматрало за нормалу. По граду није било штете, већ смо тако усрани да овде нема шта да се бомбардује. Један из Свемикса нас је провео кроз бочну улицу где је експлодирало пар касетних бомби (забрањених женевском конвенцијом), разнело кров на свињцу, побило педесетак свиња, и изрешетало фасаду куће преко пута. У малтеру су плитке рупе, можда 2мм, пречника око 50, осим у средини где се зрно зарило дубоко. И морали су да поправе 2м пруге, где је друга бомба разнела туцаник под шинама. И то је било све, што се тиче града и општине.
На олдвејву: Шкрба се вратио из униформе. „Чека ме пуно посла, у пичку материну. Има да погинем пред монитором, кад већ нисам иза топа. Треба ми музикотерапија. Јел' комплетиран онај ЏТ?“.
Боћа пита може ли се колима до Кикинде. Реко, „ишао сам јуче колима до пола пута [биће да је нешто баш за Свемикс], а на другој половини ни нема мостова, дакле вози. Овде је скењан један мост код Лалинског Конака, али је само штогод избушен - возе људи слалом (с Лалом), а то је на путу према Румунији, и може да се обиђе преко Башаида. Панчевачки мост је вирго интакта. ЛМ, довољно је да стигнеш до Београда некако, за даље не брини. Код Кикинде чини ми се беше нешто око железничке станице. Кикиндијанци ће знати боље. И овде је била оштећена пруга код Лукићева, али је само подривен насип (отприлике метар шина с једне стране је остао у ваздуху), што би требало да је одавно поправљено. Иначе за обатројицу који знају моје приватне прилике (Фенчи, Шкрба, Боћа), ствари се котрљају - и вероватно коначно решавају у наредне две недеље, отприлике.“
Срео опет Слађу после посла, овог пута пред зградом Бангроа, мислим да је чекала неког да је повезе, ја бициклом. Рекао сам јој да ускоро одлазимо, на шта је она кренула у пун фронтални напад у свом стилу, како је то ризично, чак непатриотски, зајебаће те тамо, играш се животима своје породице... све оно њено „ти наиван, ја све знам“. Каже да води некима књиговодство, има тезгу. Па, надам се да га радиш како треба, и трезна.
У осталим вестима, држава наредила да све ТВ и радио станице морају да преносе државне вести, што је од 30 до 90 минута званичне пропаганде дневно. Видим да сам ја пренео ову вест на АманБре. Новост је да ћемо одсад за писање на сајту били плаћени, окачена је и тарифа (па у енглеској верзији објашњавам да је та реч лажни пријатељ, јер у енглеском значи царину).
Двајсосмог јављам за олдвејв; „послао трећи имејл америчкој амбасади у Пешти, где они упорно тврде да им још није стигла моја виза. Док им стигне, може да прође још који дан, а и док одобре за чланове породице (ака госпоја и тројка), мада би ово требало да иде аФтамАЦки, пошто имам Х-1Б визу (за тзв. "дефицитарне кадрове" - како то соцреалистички звучи :). Имам план да бар месец дана наставим да шкрабам по сезаму оданде, да видим да ли ће ико да примети неку разлику, а онда частим комшију и тему му са пар путописних прибјележака. Зарад тога, замолио бих да се ова вест не шири. И тако, одо' у печалбу, опет.“
Тридесетог:
(нисам баш толико глуп ко што изгледам :)))
Пошто ионако не знам како изгледаш, не могу да те разуверим негацијом ове тврдње, онако са све тапшањем по рамену: "не, не, не, не, не, не, ти не изгледаш баш толико глуп...".
Тренутно сам у некој фази чекања (ентој), пошто је _све_ сређено, осим што амбасада још није добила мој папир, који је по дифолту требало да добије још пре два месеца. Сад ваљда моје газде шаљу по ДХЛу, а биг бос је опет на друму, тип који је задужен за моје папире се не јавља (осим што је целој фирми објавио да се не ради петог јула)... и на крају крајева, боли ме ћошак. Одавно сам престао да се нервирам - као што, кад су ми оно у сред рата јавили да сам добио визу, нисам био у стању ни да се радујем.
Прекјуче сам направио такав телефонски рачун, чантрајући са амбасадом (добар део је отишао на ћутање у слушалицу док ме централискиња пребаци... срећом знам мађарски па одверглам нужне љубазности на почетку, да ме не откачи - на крају је сваких петнаест секунди проверавала да ли сам још ту), да би требало да ме убаце у управни одбор Телекома ("ко је дужан мало, дужник је, ко је дужан много, тај је пословни партнер").
У ствари је сређена још једна ствар, канула је нека кинта од Зиро Дистанса, ваљда 2000$. Ако не рачунамо оних пар стотина и непотрошен свежањ динара што нам је зимус оставио Форд, ово је највећа лова што смо имали на гомили у овој деценији. Истина, за то је она морала да оде са Брљом до Сегедина да дигне нешто (не дирамо, требаће). Лакше се дише.
----
* јес мало крупнија, ал' претера га овде. У тамошњим мерама је осредња. Можда је мало ногатија.
** тј форд ескорт
*** то ће бити Френк
19-I-2023 - 9-IX-2025