Ових дана не налазим сачуваног кода, осим једне рутине у главној књизи, коју је изгенерисао upitig2.prg в5.1... Али зато у ОснСред за Ледиње постоји маска „отудј“, за тзв. отуђење, од прекјуче. То отуђење је блентав еуфемизам за продају, бемлига зашто. Пре тога је та реч била еуфемизам за крађу. На чему ли су били...
Ових дана смо слушали локални радио, јер је био најбољи. Нова општинска власт је разјурила Еспеесов кадар и поставила млађу екипу. Они су, наравно, једва чекали да се покажу, и одмах се видело - не само другачије вести, без еспеесовског лакирања, него и нешто Бибисијевих вести (на српском), а касније ноћу боље музичке емисије. Сама текућа музика ме никако није привлачила, али осећај је био много бољи. Ма чак је и шпица за вести била боља, „хоул лота лав“ у извођењу Алексиса Корнера и његове двоструке банде.
Имао сам добру забаву са Нином ових дана. ЛМ, недељом увече на локалном радију гостују Кремер и Јањатовић, па око 21:00 поподне кад они заврше иду још три сата џеза. Емисију води неки Цока, има сасвим пристојну атносферу... у ствари, први пут да ми се нека џез емисија свиди због атмосфере, пошто је све оно досад (укључујући "сав тај џез" и како се већ зваше паралелни универзум на студију бе), било до зла бога озбиљно.
Ај' можда сам претерао, али цела ствар је била постављена као да је џез академска музика итд. Не кажем, има и тога, али ови су ми дошли ко кец на 0x0000000b*, емисија је добро зезање, стварно има штимунг, и пушта много... хм, веселији џез него остали. Истина, такозвани есид џез, што је по мени најгоре срање свих времена, узму насумице исечак од у вр главе пет секунди, и врте га до бесвести. Ал' то је било популарно ових месеци.
Пре две недеље укапирају да иде већ трећа-четврта недеља а тип каже „е, не иде овако, емисија нам нема име... па дајте предлоге, па ћемо да организујемо гласање, а Зелено звоно је за победника обећало пицу за двоје“.
Овако сам то описао олдвејву:
Е сад упада (средња ми ћера, седми разред), буди се у једном тренутку из свог трипа, све лежећи на каучу (тј Симповом троседу), (тренутно је на Карлу Мају, чита га целе зиме, ово је ваљда седамнаеста ствар од њега што је тог тренутка читала) и каже "џезва".
А?
Кажем, емисија би могла да се зове "Џезва".
Окренем ја, јавим се, пренесем предлог, она женска тамо одмах пусти једну дозу фирнајза (није добро покрила слушалицу: "Еј Цока да чујеш ово ово је генијално")... итд. То је било пре две ипо недеље, а прошле (деветог, да) се гласало... очигледно се редакцији свидело баш ово, навијали су за то. Не знам колико су намештали, можда су звали другаре да гласају. Питали су и нас колико нас има у кући, аха, добро, то је пет гласова... и синоћ ме Нина водила на пицу што је частио спонзор :)
То сам узео трабанта и одвео Нину на ту пицу. Не у Зелено звоно у позоришту, него оно друго, у другом епицентру ноћног живота. Истина, по дану.
Коментарише Шкрба: „Татине ћерке... Најстарија те водила на концерт Стонеса, средња крсти џез емисије... Шта ће она мала да уради? Да пева у Пинк Флојду? Да натера Брегу да окупи Бијело дугме??? (((:“ [много простије... в. 01-VIII-2009.; у међувремену, ... "Тата, где је онај це де муу" (Atom heart mother) Седне, метне слушкице, пичи пасијанс и ужива. Сад ће пет година :)]
----
* изрека честа кад се игра таблић
22-I-2023 - 18-XII-2024