Арпи и Вишња имају прво заједничко дете: родила се Силвија. Не знам тачно ни како смо чули, вероватно је јавила Ома, не сећам се ни кад смо ишли да је видимо, ни где су тад становали, ама ништа.
Ту негде сам пријавио Радоји да се то са мојим елаборатом за формирање нове омладинске фирме већ заукава, а кад ће, не знамо, но најкасније до следећег лета би то морало да се оствари, те је и он почео да се спрема за мој одлазак. Сетио се да је од мог доласка изгубио бар двоје, дакле фали му један програмер, има места, те дао да се распише конкурс.
И ускоро смо имали нову колегиницу, неким случајем из његовог села, штавише исто презиме. Мада село није баш да има само пет презимена, штавише пола људи је замењено досељеним Босанцима кад су после рата Немци најурени из свог дела села, ал' њихово презиме је баш оно у горњих пет, доста их има. И можда му је и неки род, оно девете тете дете, није битно - дипломирала математику и она (дакле опет имамо пет математичара у тиму). Та Милана је била баш анти-Соса, висока а окретна, говорила је одсечно и јасно, била кликераш, све скупа мислим да је примљена упркос педигреу, а не због њега. Брзо се уклопила и посао је ишао. Ја сам и даље радио на елаборату, онај тип из банке је долазио да приложи свој део, ја сам то прекуцавао и убацивао где дође.
Имали смо неки захтев за штампу у неком специјалном формату, и тај је могао да се зада али не програмски, висина стране је била нестандардна. Наши линијски штампачи су имали читаче папирне траке, где се бушењем рупица уносила команда. Нешто попут механичког клавира или машине за штрикање. Да ми Радоја траку, бушач, и књижицу са списком команди. Патио сам се са тим добра два три сата и успео. Невероватно, да ћу чак и том методом програмирања да се бавим. Бушач.
17-IV-2023 - 20-XI-2025