Грги и ја смо возили скроз до Мурске Соботе, код Тахе. Да спремимо штанд за загребачки Интербиро, почиње у уторак. Дуга је то вожња, па смо и преноћили у месном хотелу, незагрејаном, што баш и није лепо у овим брдима, нема везе што кажу да је ово сунчана страна Алпа. А лепа стара зграда, чиста и орибана, и са практично истом сликом Рогашке Слатине на зиду, урађене са комадићима седефа за прозоре и кровове, какву је бака имала у својој соби. Да ли јој је то са меденог месеца? Није ми пало на ум да питам.
Поподне смо преседели у њиховој фирми, спремали машине за изложбу - њихов хардвер, наше апликације. Дали нам да пробамо неко гованце од Мајкрософта, некакве прозоре, већ узнапредовале до 2.0 или ту негде, и јесте изгледало занимљиво али скроз збуњено, ни примаћи ГЕМу. Навигација суманута, вртиш се у кругу, нит знаш где си ни откуд ту ни куд сад. Бар је стало на две дискете и лако се инсталисало, ал' смо свеједно решили да то не показујемо, наше дос апликације изгледају боље од тога.
Ујутро смо потрпали машина и монитора у југа колико је могло да стане, и они у свој Рено 4 (катрцу) и правац Загреб. Наместили штанд, зујали штогод по сајму, и нешто се не сећам да смо били много посећени, ни пола од оног у Београду. Ал' сам бар прошао пун круг - прошле године посетилац, ове штандуља, све на истом месту...
Увече смо се разишли, они назад у Мурску, а ми до града да вечерамо. Звао сам Моркеца, да се видимо, ал' заузет, на тргу свира Прљаво Казалиште. Уместо да то гледа са терасе, он је баш морао у прве борбене редове, ради им звук то вече. Прошли смо кроз крај трга једно пола сата пре свирке, док смо ишли ка аеродрому. Касније те вечери сам чуо да су тад прљавци први пут извели „Задњу ружу хрватску“. По једној школи мишљења, задњи је стражњи, и кад чујем 'задња ружа' мени све неке краве излазе пред очи; по другој, задњи је и последњи, као што је у словеначком. Како год, ово је за мене била најава краја. До тог тренутка рокери нису били националисти, штавише, требало им је велико тржиште да би уопште могли да преживе. Сад је неко прегурао ове на тамну страну, и ту се завршила једна ера.
Не знам кад и где смо разменили кључеве. Сале и Блажа (или беше Брата) су летели у супротном смеру, из Београда, те је овако и њих и нас на оном крају чекао по југо. Јесте помало трипер комбинација, али смо лепо сви стигли куд треба.