Вечити директор ДБА. У неком тренутку сам био вољан да признам да је бољи програмер од мене, али то је било давно, за касније не бих знао.
Кад смо се упознали, био је шеф ЕРЦа у металском Комбинату, и мада су званично радили кобол тамо, он је направио себи систем да тај кобол генерише из фокса, а после некако и да фокс генерише из фокса. Са тадашњом екипом (Грги, Штева, Блажа, Брата, Нена) је већ био наватао нешто муштерија, што је ишло како је ишло, јер је било тешко наплатити тезгу ако ниси нешто званично и регуларно, што им директор није дозвољавао, политичар старог кова. Тако је тај металски комбинат практично остао без ЕРЦа кад је основан ДБА.
Доста невоља у ствари потиче од његове жене, Анђе. Она је из, онако, солидне куће, са Гроша, пета кућа од Оме, но о њима нема шта да се каже, ни тамо ни овамо. Била се здала да студира медицину, чак успела и да упише, е сад да ли је од оних који одустану чим додирну први леш, или чим треба да упишу други пут прву годину, то већ не знам. Уписала је ФОН („Фон не заврше само они које прегазе деветке и десетке... трамваји који иду тамо“), и завршила га са јебитачним просеком 6,66. Али никад се није одрекла медицине, вазда је наступала као малтене ауторитет за ту област. Добро су јој деца и порасла, колико је гледала да им помогне.
„нећемо ваљда доручковати на празан стомак“
„евритинг из посибл бат натинг из несесЕри“
„то још може да се оптимализује“
21-II-2013 - 26-V-2026