02-II-2001.

Већ се усталила група за преписку, где смо Шкрба, Боћа, Го и ја. Неким чудом ми је ту преживело само оно што је писао Боћа, остало није, па све делује као да седим поред неког ко телефонира, па тај још и понови понешто што је саговорник рекао, ал' никад не чуујем све.

Углавном, ћуј углавном, искључиво се ради о размени музике. Како ови из ЈуеСКруа долазе и одлазе, тако се шаљу дискови тамо амо. Углавном Шкрба сврати до ћалета, а онда неко од њих сврати да то покупи и да остави шта сам послао. То ми онда стигне чим они дођу на посао у Зиро, тачније чим одем да их покупим, јер... Грег их је стратешки сместио у неки стан на пљуцомет од мене, па кад већ долазим колима на посао, могу и њих да возим. Не улазим баш у њихово насеље, нађемо се на неком паркингу на пола пута. Ма, у ствари је то све чак ближе него што нам је било код куће, и њима и мени. Само што сам тамо на посао ишао бициклом.

Спомињао се и Радио Змајчек... то су деца правила радио програм и нечим га пуштале у мрежу. Наводно су имале и нешто слушалаца, било је то доста популарно тада.

Покушао сам и овде, и купио бицикл, и чак три-четири пута отишао њим на посао, ал' зајеби, на једном месту где силазим са 250 је такав успон да ни убацивање у прву не помаже, морам да сиђем и прегурам га тих петнаестак метара. Могао бих двајздеветком, мањи је успон, ал' туда је упола дуже. Те сам одустао од тога, а и украли су ми бицикл убрзо потом.

Гле, Волтер је написао календарску контролу... види, види. Истина, није написао од нуле него је то само омотач око АктивИкс контроле, ал' то је урадио елегантно, само у дугмету назначиш у које поље у коју табелу треба да се упише резултат.

Влада је нешто чачкао неку маску за превлачење из једног списка у други, или је можда то неко други радио а само он је нешто ту потписао. Свака алатница има такву маску, то би малтене требало давати као задатак за приправнички испит. Ја сам нешто петљао са слањем имејлова из апликације, са све прикачментом. И двадесетак година касније проблем је остао исти: чувари. Спем је управо био измишљен и дивљао је планетом, и сваки админ је гледао да спречи пријем, а админи имејл сервера и да спрече слање.

Реклама ће убити сваки канал комуникације у који буде пуштена.

На УА сам окачио фотку (нешто 128 у квадрат, или само 96, исечено из оне фотке где сам се сликао са Зајаном пре концерта у Вучјој Клопци), па је Џ.Т. одмах рекао „Бокте! Џери Гарсија!“. Реко „боље да и личим на неког, код нас 'не личи ни на шта' не значи баш оригиналност“... па сам дао на гласање ко највише личи на мене. На врху листе је био Распућин, то сам добио трипут, па онда без неког реда Џери Гарсија, Макариос, Маркс, Жил Верн, Енгелс, Џинџер Бејкер и још десетак њих, што се накупило у првих 26 година са брадом. На списак нисам припустио Зизи Топ, јер никад нисам пуштао браду до те дужине, а још мање да сам се трудио да је чешљам. Додали су ми Дарвина, Маркса (већ је био на списку, мада... не мисле ваљда на Груча, Харпа итд) и УнаБомбаша.

У осталим вестима, Јози је напустио Аваи.

Сутрадан смо преподне отишли у Кватро Стађоне (како смо крстили онај дућан што набавља намирнице од околних сељака а не из велепродаје, в. 09-V-2000.) и набавили шта нам треба. Ту се десио бисер од случаја, кад сам куповао кикирики. Пржен је, тачније печен, у љусци, вероватно врућим ваздухом, и држе га у некаквој кабини, декорације ради, узмеш кесу, има лопатица, наспеш себи колико хоћеш, измере ти на каси (каса је кантар, то је овде редовно). Док сам товарио себи у кесу, неки Амер одцепи себи једну кесу са ролне, и онда никако да је отвори, клизе прсти и не успева да напипа ивицу. Покажем му трик да мало лизне прсте па ће пластика да се залепи за њих, и отворим му тако кесу. „Невероватно! Где си научио тај трик?“. Ех, бато, код куће, од бабе.

Било је тако лепо време да смо за ручак роштиљали на тераси. И правила је муфљузе (в. Кућни). Онда смо отишли до Александрије да обиђемо Горану и Рикарда. Сликали се на крају на паркингу, баш онако групно, сви редом и наравно на свакој фотци фали онај ко тад држи Агфу. Ту су они још и наручили пицу, па смо се на улазу срели са разносачем, те је та кутија са пицом реквизит на скоро свакој од тих фотки, изгледа као да је неко дипломирао па држи диплому у руци да се види.


Спомиње се: 09-V-2000., Аваи, Агфа, Божидар Соколовић (Боћа), Влада Пајтин, Волтер Бенкс, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Грег Рубентал, Зајана, Зиро Дистанс (Зиро), Змајчек, Јошка Апро (Јози), ЈуеСКру, Кућни речник, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), УбикАгора, на енглеском

20-VI-2024 - 27-VI-2024