07-XI-2005.
Прекјуче је тај Лесов цимер, Вил, дотерао и своја кола, прво је имао само мотоцикл. Ауто му је права америчка друмска крстарица, углат, бео и никлован којегде.
Поподне смо свратили до библиотеке, сфоткао сам мало боље и ону покретну скулптуру што изиграва једрењак. Нашли смо брдо разних приручника, чак и како правити мртвачке ковчеге, за људе и животиње. Ма све могу да науче из њих... Осим да науче шта значе речи, например међународни. Језике деле на енглески и међународне... Ајде да је немачки међународни, говори се у четири државе. Али... у колико се то земаља говоре хебрејски и јапански? У по једној. Још горе, ту су стрпали и латински, који се не говори ни у једној. Енглески, пак, који се говори у бар шест држава као званични, није међународни.
Вест недеље, Нини стигла радна дозвола! Отишли смо и до Ричмонда, да обиђемо Горану и Рикарда. Лена се удесила у неку белу кошуљу са кратким рукавима и краватом и црном наставцима за рукаве који се везују некако од лакта наниже... нешто из неке манге или анимета, шта ли, ал' баш јој добро стоји.
Јуче је на Менхетну била поприлична магла. Пошто скрећем нека три ћошка пре Крајслеровог торња, сликао сам га одатле, и види се само да тамо иза облака има нека маса обасјана сунцем... ал' без појединости, не види се чак ни да ли има прозоре.
У Њуци, зајебанција са тим штампачима за налепнице. Ајде онај Дајмо, то сам купио (и наплатио трошак) па се с тим зајебавао код куће, то је ишло лако, него тамо са оним Зебра штампачима, па то је да полудиш. Из једне апликације ради, из друге јок, из треће ради али не јебе величину папира, штампа све померено у страну... ма хаос. Још десет белих у бради.
Ишао сам мало чешће на пуш паузе. Ово сиво буренце са перископом је пепељуга... доле је ваљда посуда са крупним песком, који повремено просеју да избаце пикавце, који се убацују кроз рупу горе. Пола се пар пута гребала за цигаре, дај шта даш па макар те твоје завијаче. Живи преко у Ну Џојзију, заборавила да купи успут, тамо је 3,75$ пакло, овде је седам, много је и њој... Хм, откуд лишће на тераси четрнаестог спрата? Дрвећа на тој висини нема. Мора да је била нека ветруштина, а онда се у тим уличним кањонима не бих чудио да добаци и на врх Царевинске Државне Зграде (да, емпајер стејт билдинг).
Увече код Мохана... описујем то за олдвејв, недељу касније (допуњено свим чега сам се сетио док сам сређивао текст):
Xе, ту сам још избирљив. Нет Кинг Кола, Синатру, Дина Мартина и остатак холивудске булументе још никако не варим. Као ни Звонка Богдана, ако ћемо право (нарочито откако сам нешто "његових" ствари чуо у оригиналу). Квартет Предрага Ивановића, а и цео тај жанр. Класични блуз текстови су однедавно стигли на листу („ако почиње са 'пробудих се јутрос' а није десет година после, лети са диска монументално“). Има тога још, да не дрвим.
И сад, сцена: четвртак увече, на брзину прелазим у други хотел ближе Бродвеју (јер су у оном првом преконоћ дигли цену са $139 на $249 за викенд, а Велики Штрумф је тешка циција кад треба да неком плати пиће или кров; остали трошкови како хоћеш), јер су ми нагло продужили боравак за један дан а ја већ одјавио собу. Овај други хотел огроман, у оној Рамади код Индуса је фоаје тридесетак квадрата, овде је величине чекина на бољем аеродрому. Нашли ми резервацију, све океј, соба баш не гледа на авенију него на суседну зграду, неке канцеларије, шта ли. Излазим, пецам одговарајућу станицу метроа да не морам да преседам три сата, трећа срећа, стижем у Квинс/Асторију и налазим Мохана. То је био читав доживљај... јер је имао невероватно озвучење, ма цео студио за дигиталну монтажу филмова. У средини један мек, око њега студијски звучници, испред микс пулт на 16 или 24 канала, а клизачи на њему су... хм, дигитални. Кад је пустио видео који је управо змиксао, клизачи су уредно пратили положаје у којима су били током миксања... и ако заустави снимак, налазе се тачно тамо где су били за тај кадар. А звук... усро сам се кад је пустио живи снимак „Хотела Калифорнија“, то је звучало боље него да сам био тамо. Са овом техником, каже, није проблем да се сними целовечерњи филм за 10К$. Што и намерава да уради.
Крећемо у неки марокански ресторан на морскетине (в. Кућни) и вино, и успут он "... ки сас, ки сас, ки сас". Откад то нисам чуо, још кад сам био клинац. Каже, Сара Монтијел. Сарита Монтијел - сећам се да су је они Чилеанци док сам студирао [тј био је само Хорхе] звали само и искључиво тако.
Кад смо се вратили са вечере, испостави се да је та песма његов "little wing" пројекат, пустио ми је неких седам верзија (Нет Кинг Кол је саставио отприлике пет секунди, ваљда ми је прочитао са фаце).
Иначе, тренутно скупљам "Down by the river". Та песма није ни пројекат, то је читав жанр :).
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Јисак Квјатник (Велики Штрумф), Кућни речник, Лес Пол, Мохан Мерчант, Невена Средљевић (Нина), олдвејв, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Хорхе Делгадо, на енглеском
2-VII-2024 - 14-V-2026