19-II-2003.

Платио тринаестог осигурање за кола, али иШуренс каже да уплата није прошла, погрешан број картице. Аха, стара картица је истекла а нову сам укуцао и ту нешто није прошло па ајд поново. Овог пута обратио пажњу, и испало да код на дугмету за слање нешто не ради како треба у Мозили 1.3а а лепо је радио септембра. Морао сам да прибегнем најгорем, стартовао ИЕ 6 и тамо урадио посао. И јавио им како стоје ствари, као колега програмер, да знају.

Од дуга времена, док чекамо да се ови из Атланте реше, дохватимо ону Линденблатову фоткалицу што ју је Грег донео још 1998., оног Линденблата, који је нешто главио и није хтео да шкљоца. Јесте то прецизна механика, ал' ајде, ко није као мали покушавао да чачка механизам будилника... А и шта нас кошта, ако не успемо да је поправимо, бацићемо је и овако и онако, а сад бар имам алат, нашао сам у Глоцу фине прецизне одвијаче, баш сајџијске, па ајде да видимо шта то има у тој црној кутији.

Успели смо да га отворимо и са горње и са доње стране, и неким чудом нашли неку полугицу која се заглавила. Одглавили је и прорадило, и штавише није више главило. Однели смо га Горани следећом приликом, требаће јој. У прилогу су били мој стари блиц из 1974. и онај 30мм објектив што сам узео у Амстердаму 1976.

Касније сам пронашао да Линденблат у ствари значи липов лист.

У белешкама око послова за Герија, „премештање намештаја... и још увек ту и тамо улети нечија погрешна слика“. Фора је била у томе да су слике (тј постери) већ придружени догађајима на које се односе, а имамо и податак ко је од бендова (и цртача и места итд) био на ком догађају, па тако можемо да одвојимо које важније постере да прикажемо уз њих, за почетак аутоматски, а онда би и он могао да мало пробира. Уз сваког би се тако прикачило шест постера, а онда би он избацивао мање битне а убацивао друге, може и више од шест, с тим да им зада приоритет, напросто давањем редног броја. Е ту смо га закомпликовали, прво што та аутоматика није била ни близу савршеног, нису те ознаке које је већ имао баш свуд једнако уписане, ипак је то он радио ручно и по сећању, а онда је тим обележен сам постер, за све бендове који су на њему споменути, па некима онда буде обележен као важан неки постер на ком су били шести на списку, а у избор не уђе нешто где су били једини. Ту смо се куглали неких десетак порука док нисмо то довели на употребљиво. Дотле, овако...

Да попуниш ППТове са 1 до 6 догађаја:

do fill_pptimg

Прво ће да прочита постојеће ознаке из велике решетке, а онда да крене кроз догађаје. Имај на уму да је ово једино место где се ова ознака из велике решетке уопште користи. Ако будеш тамо убацивао још ознака, мораћеш да потераш ово поново, али онда ће неким бендовима то да поквари (јер је ознака на догађају заједничка за све бендове, и шта се последње тамо упише, остаје да важи). Тако да бих радије склонио то поље из велике решетке у прегледачкој страници - није довољно прецизна а уме и да доведе до делимичног губитка податка (изгубе се одабране слике за неке бендове).

Могао бих ово да прерадим да не брише ознаке из ППТа за обележене слике (засад испразни поље mRelated па га пуни) у наредним верзијама. Кад кренеш за озбиљно са страницом за слике, неће ваљати да то остане тако. Засад нек остане за једнократну употребу.

остало:

- нов распоред намештаја на страници са сликама, по твом упутству. У преостали простор сам убацио малу решетку, која ће ту остати неко време, само за оверу да су подаци тачни.

- променио сам логику кад се уписује слог, сад можеш да стављаш а, бе, це ознаке, али само по једну од *, 1, ...5. Мало је закучасто, може да преправиш А у 2, и слог за А ће да постане слог за 2, а стари слог за 2 нестаје (а његова ознака у решеци се празни). И обратно, можеш * да преправиш у Е, али постојећи слогови са Е се неће одбележити.

- има једна невоља, с којом се још борим. Ако је прва ознака 1, иксемел погон ће то да протумачи као логички тачно, и приказаће га као Т. Чим има још једна ознака, па онда 1, онда прође ОК. Знам да је у најмању руку трапаво, и да сам можда лакше то могао да решим додатном табелом, али рачунам да је иксемел нешто што би момци за хтмл могли да употребе.

Та ознака * је стварно џокер, значи „убаци ово било где ако нема првих шест“ или тако нешто. А оно са иксемелом... то је фора коју је користио Џорџ на еМПабу, за генерисање страница је користио баш иксемел са шаблоном, у ком је био дефинисан стил, што је драстично олакшало рад.

Сутрадан, ваљда, сам разговарао са неком рибом из Мајкрософта. Јесте да је то можда последња фирма где бих пристао да радим, али с друге стране ако је лова добра још бих и стекао материјала за каснију књигу о томе како то код њих изнутра ради... Те је ово био интервју за посао, од ког, наравно, нема ништа. Ово је било више да се упознамо и да ме имају негде на списку. Ал' ето, бар сам дошао дотле.

Двајздругог стиже и њен одтовор: „Захваљујемо што се распитујеш за прилику за запослење унутар Мајкрософта и на времену проведеном у разговору са мном. Иако је твоја позадина импресивна, решили смо да тражимо друге кандидате, чије су квалификације и вештине ближе нашим потребама. Задржаћемо твој резиме* на списку за убудуће, а регрутер** ће ти се јавити ако се појави нешто где би се добро уклопио. Још једном, хвала на занимању за Мајкрософт. Желим ти све најбоље и успех у даљој потрази за каријером.“

И то би то, лепе речи и никаква рецка на појасу. Главни разлог за то ништа је што не радим Це, а не треба им нико за фокс. Запањен сам што изворни текст њене поруке не садржи никакав сиесес од пола миље, изгледа да још нису од Ворда направили едитор за имејлове, а није се ни никакав Аутлук запљунуо. То је све у свему врло концизно, нема другог знака од Редмонда до ли имена сервера и урла. Само пар година касније, било који имејл из Мајкрософтових алата би имао бар 10К разног паперја и позлате пре него што уопште дође до текста који се шаље.

Утом се план већ искристалисао - почетком месеца идем у Атланту, радим тамо две недеље и нађем стан, па онда назад у Еберг да преселим и девојке. Кола бих вероватно оставио у Атланти, дошао нечим можда изнајмљеним, или пре авионом, а онда све у камион па правац тамо.

Поподне смо отишли до Ричмонда, однели и тог Линденблата. Овог пута смо частили децу клопом из кинеског ресторана, и то америчког кинеског, где је клопа прилагођена. Има и правих кинеских, где се сервира као у Кини и рецепти нису американизовани - Рикарда је једном водио другар, и то му је каже најчудније што је у животу јео. Ресторан је иначе уређен као сасвм нормалан, мало онај скај на седиштима вуче на млечни ресторан, ал' боје...почев од излога уоквирених љубичастим неоном, па до зидова у пет боја (не качим овде фотку, минолта није трефила ону лилаву каква је стварно била на зидовима).

Но, зато је клопа јефтина и обилна. За 35 долара смо се најели свих шесторо, плус ће они имати још један оброк, а и Лени је остало за успут, тако да можемо да рачунамо девет до десет пуних оброка за те паре.

У мањим кутијама (пластифицирани картон са жичаним дршкама) је пиринач, у две су шпагети (оригинал, а не оно како је онај Марко од Пуле записао рецепт па пренео у Италију), ау осталим поврће и месо. Добили смо и туце кесица са сосовима, и наравно по један колачић са поруком. Порука и није неко пророчанство, више дође пословица или тако нешто, а с друге стране цедуље су твоји срећни бројеви за лото... па ко верује верује :). Једино што нисмо добили штапиће него пластичне виљушке.

У црвеној кутији на десном крају стола су њене цигарете, „Црни јастреб“, купљено код Смокин' Џоа... или смо већ прешли на наручивање преко мреже.

Увече нам падне на ум да, кад већ имамо оно црно (енг. црвено) вино у кеси, направимо мусулин. То код нас, једначењем по сличности, зову мусолини, ал' не, далматински је баш мусулин. То је вино и густи сок од поморанџе, ал' се сипа вино преко њега тако да се притом не измеша, него после седиш и гледаш како се вино полако спушта. Према опису који сам дотурио Шкрби и Боћи, „једном руком држао чашу, у устима држао кашичицу спуштену у чашу, и другом руком притискао славину да иде вино и млазом гађао кашичицу, тако да млаз не удара у течност, да се не вртложи“. На то ће Шкрба „правићу се да ово нисам прочитао (((:“.

Није ни лоше, мада не бих то пио чешће од двапут месечно. (... 11 речи...)

У осталим вестима, Болди отишао у Либију, има ново радно место, 700км од Триполија... Не знам како ће он да издржи без вина тамо. Џамахирија је то, не пију. Мада, ако има наших, биће и горива.

----

* тј радну биографију, код њих се то тако зове

** да, баш та се реч користи

Спомиње се: 07-X-2024., Божидар Соколовић (Боћа), Болдижар Барваи (Болди), Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Грег Рубентал, еМПаб, Ененберг (Еберг), Јелена Средљевић (Лена), Мајкрософт (Мали мекани), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), фокс, Џорџ Вајтли, на енглеском

2-IX-2024 - 18-II-2026