У суботу (12) био Биљи рођендан. Отишао да погледам "Живјети од љубави", ваљда оно са младим Шербеџијом, о младој учитељици у некој забити.
У недељу у ДЦ-99 приказао своје, нико није одгледао до краја. Позив за фестивал никако да стигне. Поподне дошао Зака па сам му снимио Млинарца да скине акорде. После отишли код Васе па су њих двојица свирали, ја покушавао да се убацим са фрулом, није ишло.
Увече једва дочекао да она стигне. Спазио је издалека, вратио са пола пешачког прелаза. Прво смо грицкали сунцокрет, па је купила цигарете и ту рекох "не иде ми се у диско, прошли пут је било јако лепо а никад није лепо двапут узастопце", те одемо у (... 12 речи...). Наиђе Средљак са фудбалерима, враћали се са гостовања, поздравили се и кренули да тражимо своју клупу, да се не бисмо поздрављали цело вече. (... 56 речи...)
У понедељак стигао најзад да се испавам. У школи матуранти најзад почели да славе, а шести час су IV6.73 ишли у водоторањ да виде рачунар, вероватно онај исти легендарни ЦЕР што су нас водили још у основној. Тако нисам успео да је нађем али сам нашао Болдија па се нешто договарали за "Мназ". Ћале положио први испит из четврте године, али вуче математику из треће.
У уторак се нашао са Болдијем у седам ујутро, ишли нешто до редакције месног листа и... огребали се за пакло спајалица (!). Онда отишли до штампарије и предали материјал за лист. Одатле сам отишао у књижару код Р. и купио највеће хитове од Саје и Гаје - и наравно, има две-три ствари које су им, онако, без везе, и с друге ствари фале две-три много важније ствари. Тако се праве ти албуми, да увек има нешто за још који.
Купио и једну касету филма, пошто сам напокон потрошио ону велику ролну од 17м. Та ме извадила финансијски баш, јер је ринфуз па је упола јефтинија. То сам у мраку премотавао на касете, све сецкајући крајеве на како треба, и извештио сам се поприлично. Правим паре да имам ако Рудолф донесе тај стерео магиш.
У уторак увече био са њом испред библиотеке, наишао Поп па узео кључеве од клуба. Чекали га цео сат па ништа.
Него током дана наиђе ЖГЉ у учионицу па каже
- ко се разуме у музику
- ево Оли Бој пева
- ја свируцкам у фрулу
- треба да се носи клавир из зборнице у библиотеку.
И ајде носимо клавир, и латинац нам помагао и кад смо му испустили страну с клавијатуром на папке није ни бекнуо, носи неке опаке баканџе, ништа му није. Сметале педале па сам се завукао под клавир да их одшрафим, и кад сам се усправио, коса још под утицајем теже, а испред мене диша.
- него кад ћеш ти да се шишаш мало?
- што, зар мора?
- па ти као председник омладинске организације
- па и ако сам председник, нисам ништа посебан, једнаки смо
- ти треба да пружиш пример (да ми је ово споменуо насамо, свашта бих му рекао) а и те зулуфе да мало скратиш
- зулуфи су ми на личној карти
- нећемо сад да мењамо личну карту и да се убеђујемо. Ошишај се и готово.
Значи тако, пичка ли ти материна. Нека си члан СК петнаест година, ма нека си и стопетнаест, и да си још трипут директор, ја више не верујем у ђачко самоуправљање и ни у који курац. Ако смо и најбоља гимназија у земљи, не морамо да живимо као Спартанци. Нема екскурзије, добро нек нема. Али за ово, остајеш ми дужан.
(како се завршило с моје стране писаће овде; са његове стране се завршило кад сам матурирао. Он сам је, пак, завршио тако што се пијан враћао од швалерке и пао у реку и удавио се, сутрадан су нашли већ надувен леш негде низводно, но то је било ваљда осамдесетих).
Посебно ми дужан остаје ЖГЉ, ђубре подло. Он је ово наместио. После, кад смо се вратили у учионицу, узео још да ме зајебава, ал' њему сам вратио равном мером, исто онако увијено за "ко разуме, схватиће" као што је и он мене.
У среду још сликања, увече са њом до клуба, а тамо сви чекају, нико нема кључ. Немам ни ја, разлаз. Станемо под оно дрво на углу и зезамо се скоро сат, па разлаз и ми.
У четвртак, матори у Новом Саду. Слађа требало да дође да видимо шта ћемо око њене ситуације - Пајсаћ јој већ други пут дао кеца из ОТОа јер ју је видео у Централу како пуши и пије. Тј пушила јесте а за пиће му се учинило. И да је рекао да је видео беле мишеве исто бисмо му веровали. Будалетина. Зајебава га у селу ко стигне, па мисли да за узврат он може овде кога стигне.
Од ње сам телефонирао у Нафтагас, њихов председник није ту, излет се одлаже за трећи.
У школи и разредна, Троскок, узела да подјебава за шишање, очигледно ју је напујдао диша, с тим што њој могу да одвратим - "ако сам председник нисам црна овца", "ја сам дошао овде у школу да нешто научим а не да се шишам".
После школе кренемо а не знамо куд бисмо. Прођемо кроз онај шипраг иза поште и изађемо на неку трећу страну, а одатле парк најближи. Седнемо негде код споменика и чекамо мрак. Договорили се да је уторком преподне спремам из матиша за трећи. Рече на крају да ће да бари ЖГЉ да ми закључи пет. Не вреди, кажем, њега зову човек без к...арактера.
25-IX-2024 - 6-VIII-2025