Брекс ће да ми дотури још детаља и да ме обавести о ставу Сиракузе колико буде могла, ал' кад буде дошло до стварног преговарања, бићу сам. Углавном ме уверила да она неће бити на губитку, и да она више воли да има што мању фирму - мања одговорност. Ово јој је, каже, већ много - од њеног бизниса зависе две додатне породице (наша и њене Шарлин, чији муж је инвалид, а имају петоро деце).
Пита ћале да ли Хозеа виђамо, или се сретнемо у Ричмонду. Он не навраћа, колико знамо, једино Марла, а и она кад јој се наврне и кад како стоји с парама. Купила је нека кола у бољем стању, па сад треба да се испружи још толико да их доведе у ред.
Нина је испричала (докуцавали смо се, немам појма у чему, можда у ИРЦу или шта смо већ трошили, можда Ајсикју) да њено друштво није ни близу било импресионирано оним што им је донела, колико су пали на теме кад су чули како говори енглески... Каже да није имала срца да им каже како је три године радила домаћи на рачунару и носила одштампан... једино је испричала Вуку којом брзином нам ради интернет, и само што се није расплакао.
Нешто рече да сад аутобуси иду до пола дванаест увече. Да чукнем во дрво - Аутобанда је изгледала непомерљива и недодирљива, ако су њих успели да натерају да почну да прилагођавају ред вожње животу града, онда се ипак нешто помера. Јел' још имају оне пиксле за убацивање ситниша? Веровао или не, и овде је сасвим исти систем са картама, с тим што нема жетона. Искључиво готовина, возач не враћа кусур. Цена је 0,75$, с тим што важи и за једно преседање - ако треба да продужиш, кажеш возачу а он некако јави следећем аутобусу да има прелаз, и овај те чека у центру. Добијеш ваљда и неку прелазну карту. То сам прочитао којегде, а причали су ми и ови из ЈуеСКруа док су били овде - нисам пробао, још увек је колима много лакше стићи, а и јефтиније и то подоста, чак и кад треба да платим паркирање.
Овде је одавно спроведена завера у двадесетак већих градова да се како год било практично уништи градски превоз, да би се натерао народ да купује кола. Фирме које су стајале иза тога су Форд, један произвођач гума (можда Гудјир) и бензинска братија. То је било негде крајем педесетих. Тако да и дан данас ретко који град има ваљан превоз, међуградску ради укупно једна фирма, железницу такође. Све је окренуто аутомобилу.
Тако и испада да је колима јефтиније - појединачно; у збиру више људи више потроши, ал' то је и био циљ. Овде је бус 0.75$, што би за нас троје било 4,5$ до града и назад; колима потрошимо око пола галона чорбе, што изађе око 0,65$, и паркирање у гаражи платимо долар-два (а и то не увек - викендом је фрај).
Други пример - чорба до Вашингтона и назад је око 6-7 долара, а бус је 19$ по особи у једном правцу, плус метро и бус од станице до Александрије, па ти види.
Систем је тако постављен да можеш и без кола, ал' си онда надрљао :).
Пита ћале шта да ради са лековима које смо наручили - неки се више не производе, за неке ни апотекари нису никад чули, а за фенерган пита у ком облику, маст, таблете или сируп. „Таблете, једну кутију. Овде имају гомилу ствари против алергија, али избегавају да баце на тржиште нешто универзално и једноставно као што је фенерган, него измишљају појединачне лекове против поленске, прашинске, малтене за сваки цвет посебно.“
Гледам да купим скенер, пре свега због Лениних цртежа, јер фоткалица никад не направи уједначено светло, углови дођу тамнији, а и ивице никад не буду паралелне. Двајшестог сам навратио опет до једног дућана, и немају ништа испод сто долара, што ми је без везе - код нас је скенер могао да се нађе за сто марака. Има у Волмарту за педесет, ал' само један, хоћу прво да видим шта где има.
А пропао тога колико Лена једе, баш има апетит и расте као из воде, пишем даље ћалету „Америма бих ја увео Слобу да мало ослабе. Мада ни овај Ђорђе Њ* Буш није далеко - краде на изборима, измишља рат кад му падне популарност, кобајаги снижава порезе а онда утера државну касу у минус (након пет година плуса), сарађује са пословном мафијом а његова странка им намешта законе... једино што се не хвали да зна стране језике, а не хвали се ни са енглеским баш. Није баш полуписмен, скоро увек успева да разговетно прочита шта му напишу.
Имају овде емисију "Суботом увече уживо", која је отприлике равна Индексовом позоришту. Штавише, као што је Мићко био уверљивији Слоба од Слобе самог, и као што сви наши политичари више личе на себе на Кораксовим карикатурама него на фотографијама, тако су и ови једном урадили Буша (говор о тзв. "осовини зла - Иран, Ирак и једна од оних Кореја") тако добро, да првих десетак секунди нисмо знали јел' прави. После кад смо видели правог, рекли смо да је и овде Мићко бољи Слоба од Слобе :)
Двајздеветог сам био код Пејџа на вечери - хтео је у ствари да скупи више програмера из краја, а и нешто потенцијалних муштерија, ал' је спала књига на два слова, он и ја. Он станује у "трејлер парку", што понекад баш буду трајно усидрене приколице (у сиромашнијој верзији), међутим ово су цели станови типа контејнера. Широко је око три ипо метра, а дугачко колико ти треба, тј колико купиш. Он је то узео половно и не у најбољем стању, на брзину и будзашто, кад се развео. Коштало га је само 6000$ (кућица исте квадратуре би коштала брат брату бар 20000), и имао сам то задовољство да погађам где треба притиснути улазна врата да се ипак затворе, колико треба издићи врата од фрижидера да се затвори.
Унутра није лоше, личи некако на брод, има и места, једино споља баш не личи ни на шта - нема крова, шума искрчена (али почиње одмах преко пута), голи травњаци. Те куће донесу готове на камиону, онда их накотрљају на постоље (ваљда бетонско, ал' не бих се чудио да је дрвено), прикуцају, повежу на струју-воду-канализацију-гас-телефон-кабловску и онда ударе оплату око постоља да се не завлаче животиње и да се не види.
С њим је мало зајебано, јер с једне стране сам му захвалан онолико, улетео ми је са тезгом кад је загустило, а с друге стране је довољно старији и различит од мене, да увек имамо неки проблем у комуникацији. Баш пазим да га нехотице не увредим, та религија је ионако делом узимање права да било кад можеш да се нађеш увређен... те је атмосфера за том клопом била мало усиљена. Спремио је нешто мексичко, некакав тако, што је крућа палачинка од тамнијег кукурузног брашна, преклопљена напола, па се у то убаци млевено говеђе, салса, пасуљ, кувани кукуруз и онда једе малтене као бурек, осим што мораш да пазиш да ти не цури.
Време се најзад разведрило, па смо јуче Лена и ја коначно, након дужег времена, опет ишли на базен. Већ смо се извештили са играњем фудбала у води, тј додајемо се али без руку, једино да се лопта мало избаци у ваздух да може да се поткачи главом. Имамо неку лопту од прошле године, штогод се издувала, али таман добро дође да може лакше да се ухвати. Кад се добацујемо рукама, онда не бацамо у вис, него хоризонтално по води, са одскакањем, и ту смо се већ извештили. Никад нисам био нешто вешт ни прецизан са лоптом, не знам шта ми је сад :).
Ово је имало додатни ефекат... наиме, вишак сунца. Ми смо се можда и мазали нечим да не изгоримо, прва два-три пута, а онда смо рачунали да смо већ набацили довољно фарбе и да нам неће бити ништа. Њој и није, а мени се ољуштила кожа на челу, а онда је током следећа три-четири одласка и то поцрнело. Касније, током августа, почело је да ми се љушти поново, али слабије, само средина. Посла се, међутим, баш накупило, газимо тај еМПаб све у шеснаест, па десетак дана нисам ишао, и то љуштење није стигло до краја. Од очију упоље се љуштило местичаво и онда тако остало до зиме, па сам проглашен за Ниликса, лика из Старог дрека воајера, који је тако пиргав баш од тог места па преко слепоочнице.
----
* Њ је тамо где је W на ћириличној тастатури, а и у јуски ћирилици, тако да се ова зајебанција баш примила. На Б92 се једном омакло и Буђ уместо Буш, ш и ђ су десно од П на тастатури.
14-III-2025 - 15-III-2025