Јуски, ака yuscii је кодна страна коју су користили Ваха, пдп, партнер и многи писији (укључујући ту и све које је продавао ДБА за мога вакта). Аналогно сличним немачким и иним „кодним странама“, где су неенглеска слова угурана уместо квадратних и витичастих заграда и сличног зеља. Стринг "{|~}`[\^]@" је у ствари гласио "šđč枊ĐČĆŽ". Док још није било меких фонтова (за ЕГА, ВГА и касније), облици слова су били заварени у РОМ видео картице, па онда прави своју. Тако су оних 100 Херкулес картица од Акротеха у ствари имале оба скупа, и америчку и српску латиницу, а страга се преклопником мењало, па би „ŠANTIĆ“ постајао „“[ANTI]“ и обратно.
Бекслеш (Мајкрософтов ћеф, Гејц је хтео да се разликује од Уникса) за директорије је био Đ на јускију, и често доводио до наизглед неизговоривих речи. C:\Fina се видело као C:ĐFina, али... то ђф и доста других комбинација смо изговарали лако и глатко. Имали смо једног корисника у Сенти, ком се баш свидело што се онда „\apl\ana“ чита као Ђапл Ђана, па му је то дошло као згодно за муљање по устима, скоро као песмица.
После ДБА сам прешао на CP 852 (у Аваију и Софтексу), па под пенџеријем на 1250 и на крају под линуксом на УТФ-8. Али смо и даље морали да држимо јуски где су још користили старе херкулес картице. Многе новине га се још увек држе јер текстове слажу у Кварку или тако нечем што још нема Уникод. Приде, доста државних установа је имало брда података у старим апликацијама, нпр Маринко ми је показивао примере из катастра, где је то чак јусћир, тј јуски али су q, w, x претворени у љ, њ, џ. Одавде потиче брдо интерних фора - divx формат је случајно одштампан у јусћиру па испало дивџ; пенџери се чита њиндоњс, па и Њалтер је намерно узео име баш са њ.
Не иде ни редослед како треба, то је решавано само за веће језике, кад који. Замењена слова не дођу где треба, па Ž, последње слово абецеде, испадне прво, а низ c-č-ć-d-đ-dž је скроз растурен; даље, двозначна слова lj, nj, dž се не сматрају за засебна слова, па речи које почињу на љ не дођу после последње речи на л, него између ли и ло (да кажемо да их нема на лк, лм и лн). Ево ни данас (2023.) није скроз решено - док у бази имам ваљан српски редослед, у програмским језицима га нема, чак и Пајтон користи руски уместо српског (не зна баш језике) па се азбука не завршава на ш, него иза њега дођу ђ, ј, љ, њ, ћ и џ.
На шта ли је онда личио мађарски - ми се патимо са ових пет (и пет великих), а они имају девет и то све самогласници. Како ли тек стоје холандски двогласи, дође ли sj после sz а пре t, или између si и sk... што је тек у мађарском проблем, где би dzs могло да буде dzs (дакле џ) или d+zs (д па ж, кад се тако споје речи). Још је горе са комбинацијом ssz, што би требало да је obično дугачко с (sz) ког има на све стране, али може да буде и на споју ш+с (s+sz).
Невоље на све стране, а онда кад год направе нешто ново што рачуна или исписује слова (на екран, пластичну траку, исеца магнетна слова, урезује их, прави супу са словима, штогод) без изузетка то прво уради за оних 26 слова, а остало можда касније можда никад.
11-IV-2023 - 12-III-2026