04-VIII-2025.

Синоћ зове Драгана, и не да сам чуо, него ми је телефон баш био гласан. Ето, а било је раније да је звонио а да га нисам чуо.

Стенли најзад дохватио свој стари икс четири из 1986. да га среди. Тај је већ био давао на зајам свом другару, оном што је имао идеју да можда за прерачун разних путања користи апроксимацију преко низа троуглова уписаних у круг, уместо тригонометрије, рачунајући да ће тако разне грешке заокружења мање да се гомилају, за шта сам му рекао да би можда било добро, ти нумерички методи су били у моди кад сам ја студирао, а док сам се дохватио тастатуре то је већ било уграђено у компајлере... можда је време да се уради начисто. Тај га је користио неке четири године, и лане се вратио па је то сад омиљени ауто. За почетак, најзад има пакне за ручну кочницу, из десних врата више не штрчи комад гвожђа, а и прозори су поново на струју. Досад су били акустични... А? Па оно, гитаре имаш акустичне и електричне. Е, да знаш да има ликова који плаћају да им се избаци моторче и угради сајла, да им стари бенџа што више личи на европско издање, јер за америчко тржиште је увек морало да му се да по луксузу - кожна седишта, пенџери на струју.

Имао сам два-три дана игранку са услужбом где ми борави sGradlj.com, стигао рачун а не могу да се улогујем да га платим, не прима лозинку. А прима је тамо где гледам статистике за StatCounter.prg, хм, канда су то раздвојили и то лоше. И ево јутрос се јави и каже „платио си, пише“. Е, мора да сам га прошле године пребацио на аутоматски и заборавио. [после сам пронашао да није то него сам уплатио за пет година - а онда што ми шаљу рачун уопште?]

Устали обоје штогод рано, ваљда што смо јуче обоје одвалили по добар мачкодрем. Истина, мој је био преко два сата, и легао сам у пола три, ал кад се расаниш расанио си се. Или ниси, тако сам у суботу спавао скоро до 11. Бар смо отишли до Детелине и пазарили - храну за коке (само 30кг, остало нам пет кока), за рибице, свеће за вечерње седење кад се пије. Онда до месаре и пиљарнице, ал' нису имали ни шаргарепе ни кромпира на џакове (од 10кг), па смо за то свратили до самоуслуге. Тј ја сам остао у колима, и видим улази Нада, у шорцу. Хм, никад није лоше изгледала, па ни сад, таман да сам је једва познао овако ван контекста.

Стигла фотка од Нине, Раја штимује своју прву електричну гитару. Издужио се. Ноге исте моје, само мршавије. И све му дугачко, и руке и прсти и нокти и коса.

Пре поласка на френдз парти, издиктирала ми је тај рецепт за кари, па сам га послао Драгани имејлом, а и одштампали смо га за сваки случај, каже згодније је са папира. Па јесте, али папири хоће да нестану, а ја имам имејлове за последњих 29 година.

У одласку се нисмо нарочито журили, да се не бисмо презнојали и дошли онако улепљени, влажно је штогод, било је кише за викенд, да не буде да сам се џабе туширао, ем што смо оно баш чврсто решили да не журимо. Онда смо код самоуслуге срели комшиницу (ону што је радила у шеширима, в. 20-XI-2010.) са ћерком и унучићима близанцима (двоје, и клинац је приметно крупнији од сестре), па смо се ту издиванили о унучићима. Онда смо свратили у Роду, да она дигне паре (ђубрета, опет не може до свог лимита него само 30000, ал' не пише нигде него ај методом покушаја и попушаја, те овако нико ни не сазна да серекеш опет има ограничење, осим оних који покушају да га прекораче), па још док је купила вина... Па онда пуш пауза на оној клупи коју знамо напамет, па у шпајиз да купи зачине за тај кари, па још у апотеку код Ружице да види имају ли етиленско плаво (какву је фацу направила апотекарка, горе него дрогу да јој је тражила), те смо све скупа каснили двадесетак минута. Накупило се и добрих фотки, волим овако у сутон, кад је сунце већ зашло и светла се већ пале ал' не значе још много. У таквим приликама еос70, наравно, пусти вишка светла, ал' од вишка не боли глава.

Драгана и Борче су већ мислили да тргну нешто док нас чекају. Но, тај тутифрути 2019.2 смо људски расхладили пре поласка, те је легао добро. На фоткама се баш и не види колико га је отишло, ал' сипало се трипут, колико сам стигао да видим. Драгана се башка захвалила за рецепт, а тек кад га је добила одштампаног, и онда још и комплет зачина приде, па села је на теме. И ја сам урадио домаћи, показао сам фришке фотке како Тања подноси годишњи извештај.

Онда су се под проором, око 21:30, чуле пиштаљке и вувузеле и „пумпај!“, па сам питао да изађем на терасу, наравно носећи еоса 70, па наштрикао три добра шкљоца и један стресан, те и сам мало допринео галами. Каже Драгана пролазе ту свако вече и галаме. Е, види, а ја ни не знам. Ово одавно више није вест, не објављује се нигде. Још једино мурија за сваки викенд најави, већ седми или осми заредом, да ће наредна три дана или пет дана да снима протесте, најављене и ненајављене, што је један од портала објавио као „А сад нешто сасвим ново“.

Била добра зајебанција, чак се нисмо много ни поџапали око политике, па ни кад је Драгана опет осула паљбу на све редом једнако, у бајаги неутралном методу свисуистизма. Јесмо је поклопили ал' не превише жестоко, а није се нешто јако ни бранила. Имам нешто снимљеног звука на телефону, и опет га нећу преслушати као што ни ове досад нисам.

Борче тражи кућу... сфоткао сам успут једну, пише „куца на продају“ (још нисам видео куче од 240 м²), објаснимо да је то на углу код Багера, а, знам ту кућу, то су у ствари две спојене а продаје заједно. Па ето, нађеш ко ће да купи другу половину и решио си проблем. Споменута је и Учубићева кућа, коју Дуња нуди за 100 хиљада евра. Е, не, сад је 150. Нуди да не би продала, њој лепо овако, а кад би продала морала би пола да да сестри.

За вечеру, пуњено пиле, које баш није успела да исече па сам морао да интервенишем. Наравно, пилећа леђа не можеш пресећи по средини, али можеш мало поред. Још ћу испасти и дежурни месар, ето нешто касније се сетила да јој нисам одавно наоштрио ножеве. Тј доста касније, већ смо били попили, ал' ајде, згуснуо сам се (ака концентрисао) за толико, завршио сва три без проблема.

Разлаз око пола три, био сам се баш распилавио, загрлио их обе и изљубио, било ми је лепо а канда и њима. Такси нисам морао да зовем, чак два су чекала испред и трећи мало даље. Сутрадан, кад сам урадио фотке, видим да је цајгер обрнуо 54000. То му дође 17 фотки дневно током скоро девет година.

Седми, легла пензија. Опет сам милионер. Први пут сам био почетком октобра 1980. кад је легла прва плата. Истина, тад је то било око 10 хиљада тадашњих динара, ал' смо по навици све још говорили у старим динарима од пре 1965. Оно, није да ми је пензија нешто, једва 340€, ал' колико сам турио у фонд (тада СИЗ), добро сам и добио. Горани родила тиквица од киле ипо, зваће се Сементика. Поподне звала Линда на онај чрилден канал, видели смо се десетак минута, понешто и Санду, остале слабо или никако. Показивала нам играчке што имају и како су их сложиле. И, наравно, мачке.

Кад споменух мачке, Зелена се опет омацила, на фотци видим шесторо. Опет у гуме од клупе под кајсијом, и то их је држала у десној, па преместила у леву. И то у ствари нису сви њени, изгледа да су то она и Џими заједно. Ко зна које су чије, Џими углавном сад тера те са белим. Наредних две-три недеље ћемо их редовно чути како цијучу, са разних места - којекакве кутије по тераси и гаражи, табарка.

Девети. Након што сам јуче скроз покарабасио спавање, рекордним мачкодремом од преко 4 сата, покушавам да се вратим у нормалу. Прочитао Рејнолдсову „Еверзију“, стандардно добар и мада почиње нешто између Дефоа и Верна, онако као што је „Осветар“ био гусарска ствар, није него, прича је нешто сасвим десето и, свака част мајстору, уопште нисам умео да предвидим расплет. Легао око 3:20, надам се да сам ресетовао часовник.

Лена се најавила за 14:00, али је Тања у 12:20 још спавала, па су кренули доста касније, стигли тачно у 15:00. Све је већ било спремно, и супа, и барено јунеће, и сос од печурака, и печење са кромпиром, и поховано, и салата од купуса, комплетан банатски недељски ручак. Гледам како је Милан прави програмер, добар ручак код таште па онда пола сата дремке. Ех, сећам се кад сам и ја тако.

Тања је сад и званично проходала. Прва у породици коју нико није држао за руку и водао је по кући, она све то сама, и пуштају је да савладава вештине својим темпом. Уз врата од терасе је стајао нови партвиш из Мерета, нисмо га изнели да се не би мачке играле њим, и Тања га је дохватила и носила га тамо овамо. Кад се некуд намери, брже јој је да пузи, али кад су јој руке заузете, корача. Обишла је целу собу, предсобље и купатило, чудо да није пронашла и предње собе, то ваљда неки следећи пут. После ручка смо јој спремили купку напољу, добила је и неке играчке (кантицу од грчког јогурта из Мерета, и једну барбика сирену), уживала је, а и ми смо.

Кад смо се вратили унутра (сад је већ и Лена прилегла, на други кауч, и мало дремнула), зове Нина, па смо се мало издиванили, у кадру су биле и Тања и Лена с наше стране, и Линда са вирџинијске. Све тражећи заједничку тему, сетимо се Спрингфилда, и Линда исприча како још има један комад нечега одатле, за успомену. А ја сам једва држао очи отворене. Стигло ми на наплату. Но, издржао сам док нису отишли, а онда успешно скратио мачкодрем на једва сат - кад сам се пробудио, таман сам видео кад су јавили да су стигли кући.

На Дане пива не идемо. Увече, пре пива и ракије, прелистам вести, видим да су масовно легитимисали грађане који су дошли да обиђу око тога са пиштаљкама и паролама, и то „нит се представљају, нема значке, и не легитимишу једног по једног него узму свима личне карте, онако као сестра у чекаоници“. Видим ту су и ветерани, као и обично, препознам Чаргу. После нађем да је (да ли друга колона исто вече, или иста наредно вече) прошла кроз центар, ал' су их прво (опет) излегитимисали, а онда спровели све до Житног, са све петорицом из интервентне на челу, они су предводили протест.

Недеља, 11. Врућина достигла 40°. Појавио се Алекса са госпојом. Ја их још нисам видео, ал' каже да је исти, ни дебљи ни тањи. Комшиница с друге стране звала баш док смо ручали, да одужи реда, да нам да кесу парадајза. Наравно, никакав је, ал' ето, од нашег је расада. Нећемо га дати ни кокошкама, они су целу башту пролетос попрскали тоталом, тј оним Монсантовим отровом, како се оно зваше, е глифосфат. Који се, као, гарантовано распада. Фали доказ, ма ни не спомињу, да је то на шта се распада баш безопасно.

Одвалили смо сијесту, ја до пола пет, она упола краће, температура пала на 35°, ваљда нам је лакше.

У осталим вестима, бројање посета на sGradlj.com опет лудује, јер изгледа имају десетак сервера, а редовно броје само један, остале кад стигну. Па, недавно су стигли...

DT NCAJGER NPROGNOZA NDNEVNO
2025-08-09 07:16:52 14521 54212.9856 43.3644
2025-08-10 08:39:45 14568 48243.8858 44.4420
2025-08-10 16:21:49 15120 48412.3996 1720.2712
2025-08-10 16:55:17 15826 50551.5790 30377.6891
2025-08-10 17:57:41 19775 62884.7353 91130.7700
2025-08-11 07:03:33 22104 66564.5247 4267.5943
2025-08-12 05:35:30 22157 61147.3203 56.4518

Дванаести. Црко фрајер, овог пута дефинитивно, јер се појавио пламен са задње стране. Она је стигла да подгреје себи парче пице, ја своје једем хладно. Извукла је гајтан, извукла фијоку са пицом, пламен нестао, све океј. Минут два касније, опет дим... сад гори с предње стране, топи се пластика и капље на под. Угасила то водом из флаше, па сам га онда изнео у авлију, потопио у ону кацу са водом, за случај да има још негде неко жариште. Како сам написао 21-X-2024., видећемо да ли нам такво сокоћало уопште треба. Пица (одлична данас) може да се подгреје и у мирку, а што се мене тиче, за вечеру може ладна.

Бар сам намотао гумица око вијка на ком виси ваздушна пумпица за акваријум, па се сад вибрације не преносе на полицу. Доста је тиши, још га нисам ухватио да због њега спорије заспим. А и иначе већ целе недеље некако спавам у два дела, око 4 сата ноћу и два-три сата сијеста. Ујутро ме пробуди сунце кад ми кроз трешњу упре у очи, што понекад и успем да одигноришем, а понекад ме таман разбуди да уочим да ме бешика подсећа да се напунила. Кад се вратим из купатила, понекад успем да заспим поново, а понекад и не.

Четвртак, четрнаести, сам тако бдео до 3 ујутро па устао око седам, све читајући вести о синоћним протестима. Овог пута су ћацији (па и кобре!) добили озбиљно по пичци. Датум на легендарној фотци Андреја Хложана ми је данашњи, негде поподне, а лего верзија је два сата млађа. До сутрадан су се појавиле још неке верзије, нпр Симпсони. Пошто овде имам већ пет фотака уз чланак, нека то уз блокаду.

Око девет зове Ђоле пенџераш, тј његов брат ал' гласови су им исти а некако исто и изгледају, каже долазе у подне да монтирају странице и тачно измере хармонику, онда имају два пенџера негде да углаве па ће дотле и та хармоника бити спремна, каже данас све готово. Ајд да видимо и то чудо. Нашао сам и фотку од 20-VIII-2013. и одштампао је, да виде куд пролазе цеви, где смеју да буше а где не. Чудо. Тј није чудо што имам фотку, тај сам хрчак па имам архиву, него што сам је одштампао из цуга. Блажени линукс. Кад се сетим разних покушаја да штампам фотке за последњих 30 година, ретко кад је било да упали из цуга, обично бих потрошио пешес папира док не успе. Или би било претамно или пребледо, или је фотка премала а маргине да убијеш коња, или је померена у страну, или није цела, ама никад то није радило на дугме.

И гле, дошао је, одушевио се фотком, то бре, и монтирао све. Још кад се стегне силикон, донесе и та хармоника врата, углави их и готово. Наравно, било је пешес ствари типа „е, јел имаш... да не идем у комби“, и углавном сам имао све, осим нитро разређивача кад је замазао ногу силиконом.

На УАу буде по два-три дана да нема ниједне поруке, а онда буде дан-два гужве. У понедељак је био талас носталгије, кад је АОЛ угасио модеме, нема више телефонске везе. То је Злотвор расејани приметио тек данас, па ме подсетио на 22-X-2002. или кад је то већ било, па сам дописао и то, по сећању. И, зачудо, још постоје прави програмерски проблеми, Кристин има опет неко лево закључавање новог (!) слога, што би требало да је немогуће. Приде, табеле су старинске, за фокс за Пенџерије 2.6, оно из 1994., и та верзија мора и даље да трчи упоредо са њеном апликацијом. Фокс је неподерив.

Бар сам истерао на чистину оно за графику, исцртава ми лепо и брзо и тачно, у централној пројекцији. Сад још да средим боје мало, да боја зависи од нагиба и висине... Но, отом потом.

Спомиње се: 22-X-2002., 20-XI-2010., 20-VIII-2013., 21-X-2024., sGradlj.com, StatCounter.prg, Алекса Пајков, Багер, блокада, Горана Средљевић (Го), детелина, Драгана Витас, еос70, Житни, Јелена Средљевић (Лена), Кристин Пеисер, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Миланко Ведрин (Чарга), Милан Настић, мирко, Невена Средљевић (Нина), расејани, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), серекеш, Спрингфилд, Стенли Бергер, Тања Настић, Таса Раденков (Кечига), тутифрути, УбикАгора, Учубић, фокс, фрајер, френдз парти, шпајиз, на енглеском

4-VIII-2025 - 17-III-2026