07-V-1999.
Рођендан је Лени, ал' нисмо могли нешто посебно да славимо, јер је, јебига, бомбардовање у току. Јесте да нас не гађају, засад... Ипак, остала је једна фотка како дува у седам свећица. Сто није био нешто богат, само тањири од ручка и бочица са каријем.
И, колико да се зна, САД никад нису потписале конвенцију којом су касетне бомбе забрањене. Неко је успео да сними кад је ово експлодирало у Нишу, изгледа испред апотеке.
Наредно јутро сазнајемо да су ови ноћас бомбардовали СУП и министарство одбране у Кнеза Милоша, хотел Југославију, наводно је тамо Аркан, и да су погодили кинеску амбасаду на Новом Београду. У четвртом налету су гађали Авалу, Ресник и Батајницу.
Клемпави Клингонац (како су неки на сезаму тада звали Клинтона) се после извињавао, грешка, јебига, догађа се. У ствари, ту одмах поред је био СДПР Југоимпорт, државна фирма за трговину оружјем. Шеф Ције је после тврдио да је ово једини случај да су они организовали гађање. Испало је да упаривање сателитских фотки са мапама није било баш најтачније, НАТО баш није ни консултован, ово су Амери сами, неко из Ције је због овог попио отказ... После су неке истраге установиле да је било намерно, јер је Ција сматрала да је у амбасади смештен центар везе ВЈ. Њујорк Тајмс је после пронашао да није пронашао доказе да је било намерно, ето амбасада је у њиховој бази ствари које не треба гађати (школе, болнице, цркве) била заведена на старој адреси.
Ствар се завршила некаквом званичном истрагом између Ције и министарства одбране, и „циљеви су установљени на основу застареле мапе“. Ција је, наводно, имала много бољу мапу негде.
На УАу, са Џеријем Олсеном...
А увек сам се питао зашто јавно не објаве и расправе чиниоце који утичу на рачуницу, нарочито у медијима. Изгледа као још једна о онних 'табу' тема, упркос гласним тврдњама да у нашем свето слободе говора таквих нема.
Има један посебан облик инфлације за који ваљда никад ниси чуо. Оно кад ништа поскупљује, и доста кошта.
Можда звучи забуњено, али замисли да измисле таксу за нешто што је увек било џабе, и то за ствари које ни не постоје - само даш паре и не добијеш ништа за то. Леп пример тога је такса коју су наплаћивали фирмама и радњама које су поднеле захтев да још два месеца рачунају плате по старом (по новом се плаћају сви порези иако исплаћујеш само пола плате). Сви су захтеви редом одбијени, али је наплаћено неким стотинама хиљада фирми, по 5$ свакој, за ништа.
Ово никад не стигне у „потрошачку корпу“, и влада може да тврди да је инфлација укроћена.
Спомиње се: 12-I-2002., Јелена Средљевић (Лена), плате, сезам, УбикАгора, Џери Олсен, на енглеском
21-III-2026 - 21-III-2026