31-X-2011.
Из блога, где је очигледно да се обраћам Америма.
Док сам сређивао свој недавно скршени ОС (јербо је САТА контролер на мамаплочи био на самрти - најкратковечнијој досад, само 16 месеци), пронашао сам белешку од [2007-09-19 00:09:03]. Да, интерно држим тај формат датума, то је АНСИ датум, Амерички Стандардни Датум, веровали или не. У стварности, користе га само Јапанци и Мађари, јер тако изговарају датуме.
Назад на ствар. Ево те белешке, каква је већ била, најбуквалније што може.
Типично за западно обичајно право и тај поглед на свет је да (у фоксу, а изгледа и другде у Пенџеријима), водоравни менији имају "pads" (улошке, ваљда хигијенске), а усправни "bars" (шипке, штангле... чоколаде?). Мада су логички једно те исто, не, то су засебни случајеви, сваком своја синтакса.
Могуће је да у суштини тог правног система лежи узрок западној несвиклости на апстрактно или аксиоматско мишљење. Ништа не следи из општег, ништа не може да се изведе из себе, све мора да се уведе индуктивно, из довољног броја сличних случајева, са све прописивањем шта је ту слично а шта не.
Например, нема закона који би важио само за правна лица и готово, или за физичка или за малолетнике па да смо мирни. Практично сваки има списак оних на које се односи а на кога не, а спискови изузетака нису, јелда, никакав изузетак.
За то време, олдвејв о две ствари: прво, учестали случајеви да се пенџери седам замрачи па врати након неколико секунди, уз поруку „заглупео се драјвер за видео картицу па се опоравио“. Завршна порука, „важно је да се скида мрак“. Други низ је о скупљању комплет скенираног Алана Форда, за шта је напокон време, а и мени фали, јер је сад практично комплетна кућна збирка (можда само шездесетак бројева) у Вирџинији. Временом се и то појавило, имам негде (датуми на фасциклама где ми се то налази су с краја марта 2016. а јпег фајлови у њима су из 2009. до 2010.).
Јан се жали Нику Скејџу да и даље има срања са СФБЦовим тестерским сервером, што још неке ствари нису инсталисане и што треба засебно име и лозинка, пуна нам их је глава. Постаје све компликованије и одвлачи време. И још га уверава да ово издање Федса није најновије, већ ради код неколико клиника, нисте заморци, и ту га упути на спецификацију (гле, и то смо имали), на нашем викију код Џорџа Вајтлија, ајде да то туримо прав на погонски сервер. Ник одврати „слажем се скроз, овдашња ајти бирократија је дошла дотле да је ово практично нерешиво, стварно ајмо боље право у погон. Додам ја да сам проверавао још једном, и на новој виртуелној машини тамо ми се прво удудио клијент за ескуел сервер, морао сам да га утаманим, а други пут сам успео бар грешку да добијем, али је трајало још дуже. Можда скенер за вирусе проверава све што ескуел сервер пишне по диску? Зар то још није искључено?
Трећег, дотурио Маринку оно сокоћало за индексирање у фоксу, каже спасао сам га, то му је тамо било у таквом нереду да је то био ужас један.
Увече узели да чистимо орахе нас двоје. Овај наш орах је зајебан, ем је тврда љуска, ем су јаке и оне унутрашње преграде, па не иде баш лако. Досетим се па узмем оно џепно сокоћало што је Ендеру испало у гепеку сакса, у црној футроли на црном тепиху, приметио сам га тек кад су већ одлетели. То је величине платне картице, љути челик дебљине 2мм, ласером у њему исечено свашта - један угао је одвијач, једна страна тестерица, има у средини кључеве од 4 до 8мм, отварач за пиво, и на супротном углу отварач за лименке. Е то ми треба, забодем тај шиљак у место где је на ораху била петељка, врднем њим лево десно и начео сам му структуру, онда може и крцкалицом.
Што је одлично радило три четврт сата, а онда ми опала пажња и омакло ми се сечиво. Преко левог кажипрста. Фин рез, хируршки, прецизан. Крвари обилно. Каже она „поспи алевом паприком, читала сам да је то најбоље“. Ајде, шта ме кошта.
Одлично, пре свега јер не боли ништа. Јер ћелије које могу да осете љутину су по слузокожи, капсицин их напросто превари и региструју то као печење. Тих ћелија другде нема, дакле безболно је. Друго, крв је стала за два минута. И треће, сутрадан се једва примећивало где је био рез, и то само по томе што папиларне линије нису легле тачно, него су дуж те црте биле мало померене. Имао сам кривотворен отисак прста неколико месеци, док опет није израстао нормалан. Отад увек имамо љуте алеве паприке при руци, никад се не зна.
Спомиње се: Алан Форд, блог, Ендер Аквила, Јан Бренкелен, Маринко Протић, Ник Скејџ, олдвејв, саксо, СФБЦ, Федс, фокс, Џорџ Вајтли, на енглеском
28-III-2026 - 4-IV-2026