Теоретски, ово би требало да иде под Италију, ал' не пада ми на памет да за један чланак правим нови слог у табели земаља, а и то је тек под два - коштало би ме пола минута и једно рестартовање апликације да то урадим. Важнији разлог је што је ово култни стрип који јесте италијански, али код куће није никад био тако популаран ни култан као што је био у СФРЈ. О њему су овде објављене књиге, био је постављен и на сцену негде деведесетих, то је напросто овдашњи феномен који још није до краја објашњен, тј зашто је овде толико боље легао него у Италији.
Формално, стрип прати догодовштине тајних агената из групе ТНТ, који су бајаги цвећара у неком забитом крају Менхетна, све постижу методом штапа и канапа, чији шеф је паралитични старац у колицима, који их повремено дави причицама о својим верзијама историјских догађаја где је он учествовао (нпр. како је ћоравог Хомера зајебао за лову од „Илијаде“, како га Наполеон није послушао, а није ни генерал Кастер). Тај Број Један се појавио нешто касније, а дотле је шеф био Дебели Шеф, тип који скоро никад ништа не ради, офуцан а зализан, и вечито у шалу носи једног заморца по имену Сквики.
Други по стажу је Јеремија, лик болестан од свега, нон стоп кука осим кад џоња у буџаку, сан му је да стигне у болницу, вазда је на самрти а неуништив. Ретко га спомињемо, осим кад наиђемо на неког таквог, па му Јеремија дође дијагноза.
Мештар од технике им је Грунф/Грумф (како кад), који од делова скупљених са ђубришта скрпи возило или авион, који је измислио бумеранг гранату, и који вазда носи исто авијатичарско одело из првог светског рата, са све мајицама на којима пишу разне пароле, нпр „тко лети вриједи, тко вриједи лети, тко не лети не вриједи“, „побјећи или погинути“, „ако каниш побиједити, не смијеш изгубити“ (види комби, а што је цитирано чак и у НИНу, у неком чланку о изборима негде, а та традиција да се у озбиљном чланку спомене нешто из стрипа је жива и данас, јануара 2024.). Да, све хрватски, јер је то преводио Ненад Бриски алијас Брикси, и то маестрално, дајући тако стрипу шмек какав није имао ни у оригиналу.
Било је и других чувених реченица, „за гледатеље са јефтинијим улазницама“, „видјет ћемо, што рекли слијепци“ или „боље је живјети сто година као милијунаш него седам дана као сиромах“, што изговара Боб Рок, носати онижи џангризави тајни агент, који увек носи шерлоковски качкет и огртач. Урађен по лику једног од аутора. Такође, „цијена - ситница“, што изговара сер Оливер, лопов бајаги отменог британског порекла, кад год нешто успут макне па јавља извесном Бингу шта има да прода. Сви су га масовно читали као „сир Оливер“, па кад сам једном видео паризер са маслинама и сиром, „Cheese Olive“, хтео сам да то сфоткам и дофотошопам једно р на крај, па да испадне да је он стварно некакав сир.
Лик у карираном оделу на првој слици је генерал Вор, из „министарства за истраживање руда и губљење времена“ (фраза коју и данас често налазим на форуму, некад и у новинским чланцима), од ког је остало „и нека дође и онај број 2 или 3, слабо памтим имена“. То сам често цитирам, кад промашим број нечега. Тај тип им често даје послове које редовне службе нису умеле да реше, тарифа је по кофер пара сваки пут, од чега Број Један задржи све а момцима да по долар.
У кућном жаргону имамо глагол згрумфовати, који никад нисмо морали да објашњавамо. У извесном смислу, наша кућа је споменик Грумфу, или је бар начичкана таквим споменицима.
4-VI-2024 - 7-IV-2026