16-IV-2009.
До ручка сам још и радио, крећемо поподне, до Андерса нам треба око пет сати. Ово је једини снимак пре поласка. Биљка на столу се зове Ванда, према агентуљи која нам је то продала (као што се једна друга звала Чангриса према агентуљи преко које смо купили кућу). Вотка је ту као растварач, јер је једина садржавала довољно алкохола за тинктуру (коју смо правили од неке биљке, купљене онлајн, и помагала ми је око потенцијалног проблема), чак 50%. Није баш за пиће, онај један гутљај што смо пробали делује као лоша имитација „Балтик“ вотке из Такова, која је имитација вотке.
Виски смо стварно и пили, по једну чашицу недељно, после разоноде, кад сиђемо да иза куће издимимо по једну (сад сам већ увелико поново пушач, у пуном капацитету). Балантајн није какав је био седамдесетих (08-VII-1975.), него кисео као и она два. Цела прича је на 14-VII-2008..
У залиху ракије, сакривену иза краће фијоке у једном кухињском ормарићу, нисмо дирали. То је за специјалне прилике.
Опет из преписке са ћалетом, јер других извора баш и немам. Канда се нисам нешто претргао са послом, кад сам стигао оволико да напишем.
Ћале о прослави годишњице: „Лепо је било. Прославили смо уз скромну закуску и пиће, са петнајестак гостију, који су долазили у различито време, са скромним поклонима или без њих, јер некима нисмо ни рекли зашто их зовемо. Од "најрођенијих" су биле Снеца и Веца, Болди и син му, који је направио три снимка и обећали су да ће да пошаљу и вама и нама, а остали су били комшије одавде или винограда.“
„Јела је крај степеница више порасла за последње две три године, него за све време од кад сте ви отишли.“ То мора да је она тиса, између степеница и подзида. То је расло у авлији општине, из пукотине у бетону, па она пресадила, негде око 1998. или кад сам већ избетонирао те степенице и тај подзид. Кад смо полазили овамо, није имала ни пола метра.
„Ако направите добру трансакцију са Нининим нисамом, а твоја кола продате, можда би вам и пасовало да купите неки мали камионет за одласке у Андерсвил. Уосталом, шта да вам ми саветујемо, ви знате шта вам је згодније и прикладније.“
То би много трошило а и мало је неудобно (мада сам таквим камионом прешао и оних 1000 миља у комаду, кад је била селидба за Орландо, може се то) али нема потребе, шта има овде има и тамо. И цене су скоро исте, тако да слабо шта има да носимо одавде, док не будемо видели где ћемо шта, а онда једном изнајмимо камион - као што можемо и тамо да изнајмљујемо. Дрвара изнајмљује, 20 долара на сат.
Јуче сам ишао да мењам уље, и објашњавао мајсторима шта да погледају, па да ми кажу пошто би било - и реко нећу да турам 250$ у кола која вреде једва 1600$, ал' нећу још да мењам док се не види шта ће бити са том комбинацијом (и објасним како би то ишло), а онда ово иде на продају - на шта се оба мајстора из цуга јаве да су заинтересовани :). Е, реко, сад тек не намеравам да продам, ако сте ви заинтересовани, онда мора да је добро.
[око цвећа] Ја сам приложио једну глисту... кад сам равнао земљиште под прозором да га поплочам, нађем једну баш добру живахну а дугачку па је преместим у жардињеру, у ново велико ловиште. Јер тамо је одозго тзв. малч (млевена кора и остали паприкаш од обраде дрвета), па црница из кесе, па недовршени компост (лишће од магнолије, коре од банана, шишарке и мање више све што није стало у редован компост, те стајњак од прасића - презимило замотано у цираду) и на дну исцепкане летве од старе тарабе, трули делови шупе и слично. Биће од свега тога земља, а глиста ако је паметна има да се размножи, или да зове друштво.
„Нисмо знали да је Рикардо сезонац. Овде то раде другачије. Праве уговор на три месеца па га после продужују или отказују. Један техничар, неки Бакалов, твојих година,...“
Да нису они становали ту поред самоуслуге, пре него што је све то порушено зарад 25. маја? Канда га се сећам, мало онако плав... и треба да је нешто мало старији од мене, ако је то тај. (то мора да је било око 1967-8. кад смо онолико ишли на Багер, био је баш фрајер, тако плав и помало крецав, ал' брзо је нестао са видика, можда су они ту били под киријом)
„...био је девет година тромесечар у уљари, за време Кнежевића и тек после тога постао стални радник.“
Онда су наши још бољи. Па Мали мекани је држао те привремене до 4-5 година, у ритму шест месеци радиш, па две недеље јок, па Јово наново.
А Нина... Ево данас има састанак око два поподне... у Чесапику у некој кафетерији, из Старбаксовог ланца (кафа им је ОК, пио у Њујорку, Сан Франсиску и Дисију, овде их исто има у комшилуку ал' нисам пробао).
[о одласку у Андерсвил]
Идемо да узмемо расад и посадимо воћке, и да мало извидимо терен и да нас виде, тј да се мало прочује да је кућа сад нечија, да ће ту неко да долази. И да мало данемо... то нам је као летовање :). А од посла, ако измислимо себи нешто, урадићемо. Нећемо седети три дана залудни, то је сигурно, ал' да имамо план, баш и немамо. Можда ћемо гледати да средимо бар једну просторију унутра да може да се седи, и да се закључа. Видећемо.
Девојке и Ендер су ишли у Масачусетс у извиђање факултета за Лену. То им је било прво озбиљније соло путовање, са све сналажењем на терену (ал' су понели ГПС), дужом вожњом. План пута је испуњен, гледали смо синоћ снимке, МИТ лепо изгледа и има научног духа. Још негде држе изложен бајаги полицијски ауто, који је студентарија једном скрпила од делова и монтирала на крову једне од зграда, па офарбала у полицијско, са све нумером и ротационим светлом... кад се пронашло да пајканима не фали ауто, попели су се горе и нашли за возачким седиштем лутку у униформи, у једној руци донат (она крофна с рупом што пајкани воле), у другој упутство за демонтажу кола, а за брисач заденута казна за паркирање...
Но, за пријем мрка капа јер би морала да конкурише међу стране студенте, где има гомила Индуса и Кинеза и има кандидата 1:100 или ту негде (МИТ јесте престижна школа, они су измислили многе ствари које су данас нормалне или још увек тајне), а што рече, из грмена великога... а да је пусте да конкурише са домаћима вероватно би је примили, али ако пронађу бар један папир да није у реду, дисквалификација. Одлично, папире ни немамо... У оној другој категорији папири нису много битни, вероватно сами сређују за студентску визу... само се треба такмичити са оним хиљадама штребера.
Те ћемо онда гледати да током лета опет свратимо у Блексбург и погледамо како стоје ствари на Вирџинија Теку. То нам је и иначе био план А...
Први следећи снимак је из Андерса, у 19:05. Гле, имамо јоргован, и то не боје јоргована* него баш онако љубичанствен. Ту је на снимку, чак се види и цвет - да нисам паркирао баш ту, не бисмо га ни приметили, крај свог оног растиња. Прошетали смо се по целом имању - на 1,6 хектара у два дела има тога доста да се обиђе. Надошла и вода у поточић, сад се чак понегде чује да жубори. У делу где је кућа, наша је десна обала, даље низводно лева.
Узбрали смо нешто тога и неког дивљег зумбула, у самоуслузи на тргу код мотела узели нешто да поједемо и узели боцу сангрије од ваљда пола галона, па полако. Ал' нисам понео ону тинктуру, и колико год да смо се трудили, није ишло. А штета, баш смо били расположени, ово је требало да нам буде оно романтично летовање, прируда итд... Тј и било је, осим тог детаља.
Не знам да ли је Супер 8 хотел или мотел, више личи на оно прво јер има чак два спрата, мотели ретко имају више од једног. С друге стране, има заједнички простор и малу трпезарију за доручак, ал' нема ресторан. За клопу смо и иначе узимали нешто што можемо да поједемо у соби или напољу, а једном по одласку бисмо клопали и код оближњих Кинеза, није лоше то кинеско кад га не једеш баш сваки дан.
----
* Купује Лала кошуљу. Пита продавачица какву хоће, каже боје јоргована. Јок није то, та је модра. Та је лилава, није ни то. Након пешес кошуља, ниједна не одговара по боји. "Онда немамо такву", вели ова. "Имате кагда немате, ено вам у ајзлог", и покаже прстом. "Па та је бела." "А ша ти никад ниси видла бели јоргован?"
Спомиње се: 08-VII-1975., до око 24., 14-VII-2008., 03-V-2026., 25. мај, Андерсвил, Багер, Болдижар Барваи (Болди), Вера Стојановић (Веца), Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Снежана Стојановић (Снеца), фрајер, на енглеском
2-V-2026 - 13-V-2026