06-VII-1982.: Назад у живот

Униформу сам вратио дан раније (кампањола је ионако ишла у велику касарну за нешто). Било је све на броју, упркос томе што је на махове било по пет шест ствари мањка или вишка, крало се стално. Пушку сам вратио још пре више месеци, била нека двојица са Виса и однела је.

Спаваон(иц)а ми је иза леђа, газдин пенџер мало даље.

Спаваон(иц)а ми је иза леђа, газдин пенџер мало даље.

Тог дана сам још носио униформу, скрпљену од вишкова. Овог јутра сам се обукао у грађанско - кломпе, старе фармерке, кошуља од индијског платна. Нисам имао много пртљага - практика, резерва дувана, фотке, писма од куће, негативи.

Руковао се са свима, размрскао бријалицу мацолом - пуштам браду већ други дан - и спустио се последњи пут низ оно брдо до касарне у левом крају залива, да ми ударе штамбиљ у буквицу и дају паре за пут. Наравно, авионску карту сам већ имао, испецао сам је са ђубришта пре неки дан.

Поглед док сам силазио (и излазио)

Поглед док сам силазио (и излазио)

Излазећи из Цвијине канцеларије (још један матори водник, Шумадинац), нисам успео да избегнем Елвира. Инсистирао је да се рукујемо (срео га је пар година касније Блаја, каже "ма изљубили се, само што нисмо гаће скидали"). И морао је да примети да сам могао да се обријем. Не, рекох, ја сам сад цивил, а у цивилу носим браду, на чему радим од јуче.

Мислим се, па нећеш ми ти бити последњи да си још толики... и наиђе четни мачак Сића (наравно, кад се појавио био је ситан, а и воли војска "ситно!"), па сам се руковао с њим. Да ме неко нормалан испрати.

Отишао до теча Киће, који је још био у граду, оправљао врата прозоре и кухињске ормариће по официрским становима. Одвео ме на плажу код Солариса, што ми је укупно четврто купање за ових 365 дана. Цивил поново, и то на плажи која је била забрањена за војску. Формално, у војсци сам док не стигнем кући (војска плаћа железничку карту 2. разреда), ал сад ко га јебе.

Ухватио бус до Трогира. Попио тамо шприцер, кафу, седим као слободан човек у обичном кафићу. У каналу доле видим огромног пацова. Не сећам се ни аеродрома ни како сам стигао до њега - следеће чега се сећам је да сам на Сурчину загрлио своје девојке и ћалета.


Спомиње се: Благоје Вајски (Блаја), Елвир Поздер, практика, теча Кића, шприцер, на енглеском

15-XII-2012 - 31-X-2025