11-X-2026.
Од среде до суботе мало помало склањали после печења ракије, ја остругао казан (нешто оним сунђер шмирглама, нешто жиВчаном четком на бургији). Остала ми табарка, коју нисам склонио ни у недељу. Успут сам, још док смо пекли ракију, преместио дрва за ложење да може да се приђе вентилима, а она је за мном још и почистила, и опрала бурад и однела их у подрум.
Иначе, ништа нарочито, нисмо ишли нигде, ни на протест ни у град, једино једном до Мерета, усфалило воде. Прави сад палачинке двапут недељно, да потроши вишак млека, а оде и понеко јаје. Мачке више неће да једу ускисло млеко од петка понедељком, тј није ускисло баш али више не прија за кафу, ал' палачинке хоће. Узели и пангазијуса и ослића па смо два-три дана јели рибе... А онда одмрзли претекле сарме од прошле недеље. Одлично она кува ал' купус је нешто прекишељен, а и кожура од сланине некако нема онај укус, измислили су неку унапређену саламуру, више то није то. Шта је фалило сланој води... Као што су и хлеб унапређивали па га више не једемо.
Бар сам, из четвртог пута, решио оно за мрз. Мало дуже сам смишљао питање, и испало кратко а довољно прецизно. И погледам одговор (гугловог?) вУма. Хе, дао ми код на српском, а питао сам на енглеском. Чак су и коментари у коду били на српском, све океј осим што коментаре узупчава размацима а не табовима, ал' добро, није нешто јако дубоко па да је проблем да се замени. И гле, проради ми то, уз пар додатних погодности - прво, на та два тастера (пауза за крени стани, инсерт за следећу песму) не реагује екраноспаситељ, тако да ако их користим док је екран замрачен, неће да га освежи... Хм, ово баш и не ради тако, не знам како ми је успело први пут. Свеједно, свиђа ми се и ради.
У суботу попричали са Нином, отприлике све океј, видели сву децу. Раја већ има уочљиве брке :). За Виолету нисмо могли да установимо да ли је већ виша од Нине, ако није, ускоро ће. Санда и Линда, зачудо, нису ништа драмиле. Нина има дечка, мајстора иначе, сви грађевински и инсталатерски радови (осим што не воли да ради кровове), тренутно незапосленог. У ствари, ради код куће, код оца или стрица, имали су неку хаварију па они то сами поправљају, а кад заврше чекају да им осигурање то исплати.
Здравка Лакатоша сам звао тек у недељу, пре поласка, ал' није се одазвао. После каже да је спавао, ма реко и треба, чему служи недеља. Најзад киша! Откад је нисмо видели. Права лагана натапача, једва да прска али не престаје по цео дан. Е још пар недеља овако па да у збиру буде само обична суша.
Кад смо стигли, били су будни и Филип и Тања. Кашљуцају нешто, она чак има неку омању температуру, колико да јој се не иде никуд. Ал' појела тањир бабине супе (од оног концентрата што смо однели прошли пут). Лена је морала да провери да ли Филипова глава стварно личи на моју, па нас паркирала образ уз образ те су она и Милан упоређивали и, јесте, кажу да је исти ја, у главу. Искористио сам прилику и да направом пар селфија док смо стајали тако. И све више видим оно што сам примети на фоткама од првог дана - и он ће имати бабин носић :).
Онда смо отишли са Тањом до продавнице, па су њих две припазариле штогод. Нешто је никаква, чак је до тамо тражила да је баба носи (деда не би издржао ни десет метара, можда кад бих је носио на раменима, ал' не знамо да ли уме да се држи тако), што је ова и радила повремено. У повратку је већ била боље расположена. После је појела пола кутије плазма кекса, све седећи на ноши и умачући у млеко. Онда је пао и још један пар селфија, са њеним босим табанима на мојој фаци :).
Вест - Вука је трудна и однедавно соло... А то смо сазнали случајно, јер је нова књижица (поклон од Ленине куме) из њене производње, па кад је већ спомињемо.
У Сијетлу све по старом, Го шта пожели то јој стигне. Од оне шенил вунице, што је пола цола дебела, прстима је исплела ћебе, скроз шарено, шеснаест штренгли је отишло, Стенли се одушевио. Ал' каже како је то тешко, има три ипо киле, нема да је негде одигнуто па да потпирује. Неша се опет нешто самостално шишао (истом оном машиницом још из Ричмонда, негде 2002. или ту негде, а у међувремену је рикнуло седам других), па је Го морала мало да му дотера. Жолтова радња једва да ради, каже Стенли да је за целу недељу зарадио 500$, ал' је зато једна кола што је почео код њега да ради дотерао кући да их заврши, да му не узме 40% баш од целог посла, муштерија је ионако његова (а и део својих муштерија изгуби кад зову Жолта а не њега, он то броји као своје), и приде зарадио неких 7000 на деловима.
У флаши је било остало нешто мало кајсије. Предложим тутифрути, ал' њој се то не пије, некако сваки пут кад предложим све јаче одбија, каже остави то за друштво, нећу то... него пробамо други балон овогодишње вишње. Па, добра је, легли смо после четири.
Посклањао најзад и остатак казана - ложиште, табарку, ситан алат. Разменио пар порука са В.Г., да видимо око јесењег састанка математичара, каже ускоро, стрпи се мало. У уторак наставили са оном вишњом, овог пута на празан стомак, није било пола чаше од претходне. Па, сад се осети малко и та кајсија у њој. Овог пута попили мање, ал' сам зато баш забуњено спавао.
Четвртак, 15. Најзад отишао у набавку - храна за коке, папир за цигаре, цирада да покријемо кокошињац (ал' неће то ваљати, то је мачија путања, боље ипак ОСБ плоче или лим), платио рачуне, свратио до апотеке да обновим залиху ернафила. Пизда им материна, државна апотека ака Јанковић, 4000 динара за количину која код Бенуа у Роди кошта 2400. Ал' ајде, платио сам школу и уштедео 3км вожње (е, не, унутра има двоструко више, ово чак испало јефтиније). После направили још једну туру резанаца, ал' слаба вајда, опет имамо 80 јаја.
Петак, тачно у подне зове Здравко, ево долази. Таман на време, једва сем стигао да се расаним :). И дошао, и с врата „здраво професоре, студенти побеђују“ - „ваистину побеђују“. Питам после како је знао да може и треба тако да ме поздрави, каже „дај бре знамо се сто година, нема шансе да си залупан или недајбоже ћаци“.
Квар је био у оном четворокраком вентилу (оно црно при врху слике; стари је имао месингано кућиште), издржао је тачно десет година, у ствари мање, то је гекнуло још летос. То је кугла у дводелном кућишту, и кућиште се негде раздвојило и лепо пишка напоље. Отишао да купи други, а ми смо за то време стигли да ручамо, свињска рибља чорба и лазања од јуче. Сетила се и кад је оно радила у Мафинији код Грега и жене му, да су имали и лазању... каже то никад не би наручила, то само неко зеље и млади сир, нема трунке меса.
Задржао се поприлично, мислио сам да је скокнуо кући да руча, ал' не, трајало је док је нашао неког ко има тај вентил, нико нема залиху, сви наручују за сутра. Треба ми одмах, до сутра бих га свакако нашао, имаш немаш... Е, реко, шта мислиш како нам је било кад су биле ту близнакиње, нигде немаш да купиш два комада истог. Наплатио ми је само вентил, мало заокруживши навише. Одмах смо укључили, нек се мало угреје под, већ сам почео да примећујем кад ходам бос да није баш она температура. Ујутро је већ било 21,6 степени, под делује тек степен-два хладнији од табана, потаман. Мислили смо да данас кренемо по гробљима, то је доба године, ал' јок, кишица, таман довољна да клизи на она два старија гробља. Ово ново је уредно избетонирано, свуда има стаза... није ми јасно што су та стара у таквом хаосу.
Но, устали смо баш рано, ја око седам, она убрзо за мном. До девет смо већ завршили све што обично радимо пре ручка, па ајде. Прво у Мере, треба нешто за мачке а и за нас, па на ново гробље, то је одмах поред... И употребио сам ону апликацију што стоји на великом таблету на улазу, нашао где је онај колега („јесам рекао да ми се не пуши у зборници“). Купили цвеће, однели на гроб, па онда прошетао до колеге... Хм, лоше сам запамтио, није он умро у 71. години него у 77. Хм, мораћу да пушим и останем здрав бар још шест година, ал' добро, живи били па дочекали.
Онда даље, поред топлане и Купрода (ради ли ту још нешто осим, однедавно, Луксола?). На месту где је некад била Колонија шећерана (неколико људи, овде често помињаних, је одрасло тамо), нешто кућа још увек стоји, јесу ли то најзад исплатили, хоће ли рушити, шта ће то бити. Зид иза ког је то било је сад срушен па се најзад виде, и скоро су опкољене новим крилима фабрике лекова, која је сад одједном кренула да се шири, а док је била у власништву радника, тј. деоничара, сто смицалица су изводили да је спизде, ништа то не ваља... И гле сад кад су то некако решили, вероватно на некакав марифетлук, ето огромног простора у десет нијанси сивог лима.
Даље, пут од жуте цигле, Елекова вила где је био институт сад је ко зна шта, а у авлији некакав монтажни објекат и слано купатило. Не знам колико им се то исплати, нисам баш приметио вишка кола на паркингу. Зграда где је било обданиште добро изгледа споља, бар је окречена. У бело, не у оно шумарско зелено какво је било. На салетли (тако се код нас зове газебо, нисам ни знао) у парку нека фото сеанса. Испред шећеране неко у новом трактору, паркирао га тамо, метнуо клинца за волан и овај дрнда оно што уме - отвара и затвара врата.
Код старе куће. Још увек се лако откључава, напрскали смо ведечетрдесет прошли пут. Успели да покупимо рачуне (гласачко лишће није стигло још), сандуче јесте било набивено папирима али се није отворило, нисмо частили пужеве. Имам опомену за непокошену траву, ал' траве ни нема, него изникло неко шибље, можда платан истерао из корена. Тај платан би требало да извадимо, прешишао је оне преко пруге што су бар петнаест година старији, огроман је.
Па онда на Грош, на католичко гробље, тамо мало почистили и оставили цвеће, па на Житни да видимо мебл штоф, хоће да метне завесе на врата од предсобља и Јоханове собе, да штогод уштедимо на грејању, нашли нешто. Хтела и неке ципеле, ал' немају шта је тражила. И онда још на ово гробље где су моји... каже бака је сахрањена лево, па кева до зида, па ћале лево. Добро, значи ко први, иде до зида. Хм, биће зајебано ако јој дођем здесна, да ме не изгура као оно 20-VI-2003....
Лена окачила видео како се Филип баш обрадује кад види маму... и нарочито сису :).
Завршио читање представака Дине, оно о школама и Еснафу. Уз усавршену технику прескакања преприча, није ни тако јако лоше. Дакако, прича има онолико рупа, пајтоси само штанцују и не осврћу се, ал' су се бар научили да воде радњу на десет месте и притом се не погубе. Ваљда имају по три секретарице и поприличну базу са текућим стањем наративног тока фабуле радње, па некако успевају да се снађу у свему томе. Да кажемо да су зарадили своју кинту. Сад бих нешто гледао, ал' на Путлокеру (тренутно се зове СинеБај) управо 90% садржаја чине далекоисточни цртаћи, и то у жанру СФ+Ф+СУ (да, не одвајају мач магију страву и ужас, њима све то исто). Чекам да се појаве нове сезоне Сестринства и Задужбине, од осталог не очекујем много. Пробао да гледам неколико ствари, чак и нешто Лукас/Дизнијево (анимација добра, скоро да заборавиш да то нису глумци, осим што су фаце мало мало па дизнификоване), па још један рестарт Старог Дрека, ал' слабо то држи пажњу. Тачно знаш шта ту мора да има а шта не сме да има. Нек немају једну формулу, нек имају двадесет, све знамо напамет.
Проблем вишка јаја решавамо... помало. Синоћ мени омлет од три јајета (да, може без леба, нема проблема), данас отишло 16 у још једну туру резанаца. На 1,8кг брашна, то је 8,89 јаја по килограму. Оно у Мађарској кад сам радио, најјаче што је било да се купи је било од осам јаја. И наша јаја су већа, мени је нормално од 70г, а чуо сам да је стандардно 45 (па сад проверио на мрежи, 50).
Спомиње се: 20-VI-2003., Виолета, Вука, Горана Средљевић (Го), Грег Рубентал, Грош, гугао, Житни, Здравко Лакатош, Јелена Средљевић (Лена), кум, КуПрод, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, мрз плаџер, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), обданиште, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стенли Бергер, Тања Настић, тутифрути, Филип Настић, чорба, шећерана, на енглеском
11-X-2026 - 18-X-2026