21-X-2009.
(Ендер чачка нешто Акуру; његов нови стари мотоцикл је сајлом везан за ону дрвену греду, у коју смо ушрафили куку, нема шансе да то неко скине без озбиљног алата за сечење)
Тринаестог кренемо Ендер, Нина и ја, њеном Акуром (он је возио, ја фоткао) да тражимо кола за мене. Касније поподне, по дилерајима, да видимо шта има. Дилери држе дуже отворено, рачунајући да ће увек неко да сврати после посла, као што смо и ми. Нашли смо укупно једног кандидата, опет королу само упола новију, међутим... Боја је нека сива као за бојни брод, и види се да је то фарбано за продају, Ендер је искусно пронашао неколико места где је офарбано преко нечег што се у фабрици никад не фарба, а сувише је велика зајебанција да се за фарбање скида па враћа. Тако да... све је то сувише лицнуто и пицнуто, намештено да изгледа добро, а ко зна какво је изнутра, шта ту има труло или спремно да сутра цркне.
Ово сам шкљоцнуо једном на семафору, негде на булевару, код ваљда последњег дилера. Већ се хватао мрак и светла кола која пролазе у супротном смеру су се баш лепо размазивала. Већи је проблем био како да нанишаним а да ми се Фујица не мрда, што сам решио тако да сам га притиснуо уз прозор. Ово сам после урадио још једном, испало је још боље, ал' ето ово сам нашао.
Лена положила за инструктора јоге, била омања свечаност, ишао да фоткам. После ће да држи нешто часова, онако волонтерски, као што ће их држати и још двоје-троје који су исполагали, а након тога, ко зна, може и да ухвати неку кинту од тога. Хоће да иде да студира у Ричмонд, на исти факултет где су ишле и сестре. Уписала би хемију, да буде професор.
Добар део недеље смо све покушавали да сложимо оно упутство ћалету за пулсатор, па једва некако - јер сам канда био заузет са послом, наишло свашта, а после кад сам слободан, онда је лоше светло. На крају је то све и испало како треба, сложили смо то и послали - пулсатор двајстрећег, упутство пар дана касније.
Џорџ је нашао неку апликацију, словеначку, која логује колико је времена који прозор био горњи. То да сами себи мало проверимо колико стварно радимо а колико ландарамо около. Издржало је пар недеља, одвлачи пажњу, сваки час завирујеш у њега... Кад год нешто себи мериш, нема шансе да нећеш покушавати да утичеш на резултат. Например отворим имејл у десном монитору, па кликнем назад у фокс на левом, да он буде горњи, и онда натенане читам шта је стигло. Е ово је била та недеља док смо се с тим зајебавали. Дуго нам и трајо, ево не умем да се сетим како се то звало. Можда има негде у логовима са скајпа, ал' баш ме брига, не треба ми.
Ћале био код анестезиолога и кардиолога. Овај други га метнуо на ласикс на сваки трећи дан, има воде у ногама, ал' каже од тога буде жедан као да је јео пресољено печење. Сад овај први чека да то прође па ће да виде, засад се то све одлаже за бар десет дана.
Нашао на Крејговој листи црвеног Матрикса у Ричмонду. Има све како сам хтео - годиште пасује, прешла таман колико би се и очекивало, има боју, практично је комби (те кад се крене у Андерсвил има где да се стрпа пазар са дрваре, не морам сваки час да изнајмљујем камион), мењач ручни... само још да испадне довољно исправна да не мора да се тури више од хиљаду-две у њу. Цена одговара, чекам да се тип одазове.
Покушао да још мало преуредим кућну мрежу - пола рачунара не може да нам приступи другој половини а сви виде интернет, што је мало глупаво - док Лена није ту (већ је у школици), јер је чвориште мреже у њеној соби.
Овде сад тек ударило михољско лето. Ујутро кад возим Лену лежи магла по ливадама, где их још има. Дошле гуске из Канаде, и још пролазе ка југу. Лишће почиње да опада - у унутрашњости је сигурно већ на по сватова, ал' овде уз море и пролеће и јесен касне неколико недеља.
Спомиње се: Андерсвил, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), фокс, Фујица (Фујица), Џорџ Вајтли, на енглеском
20-X-2026 - 20-X-2026