17-IV-2013.
Након пет дана дивног плавог неба, опет усрано кемтрејловима, мада блаже.
Она је у Клинцаиду одјутрос, као што је и јуче и целе недеље (бар је то план). Скувала је пасуљ са шпиц ребрима и кренула бициклом.
послала нам ово
Однео ћалету пасуљ. Он је средио да нас Болди обиђе вечерас и донесе резнице па да имамо нешто лозе код улаза (где и иначе не возимо, у гаражи никад није била гаража, нити намеравамо, можда за бициклове).
Г. из старачког звала јуче да опет, ако може, платимо унапред (што раде бар десет месеци годишње), ал' пошто сам сам, није била сигурна да бих ја одобрио или дао паре, а прстом нисам мрднуо да је разуверим. Данас није звала, али је звала нека телеторбарка, из неке „4 лајн“ фирме, на шта сам одговорио "what was the name of the company again?", на шта је прекинула везу.
Увече, како је ћале уговорио, зовнем Болдија око тих резница. Каже да се нађемо код ћалета, јер оне резнице што је спремио нису преживеле. Нађемо се тамо, и он нареже са неке од кућица из задње авлије, тамо је он ћалету расадио лозу поред гараже и страга до комшије. Онда смо се довезли до нас, успут стали да узмемо двотактол (за његову земљобушилицу). И спичили све за мање од сата. За три-четири године би требало да имамо лепу хладовину над прилазом и улазом. Мада ладовина ту није проблем, већ од подне је у сенци од куће Лексе Пајковог.
Спомиње се: Алекса Пајков, Болдижар Барваи (Болди), Клинцаид, на енглеском
19-IV-2013 - 31-X-2025