Морао сам да свратим до Лебарпрома због неког проблема... исплатили су радницима путне трошкове (тј надокнаду за оно што су ови сами плаћали, па се то исплаћивало по некој просечној стопи, ко би скупљао папире за стварне трошкове)... за новембар 1993. У тадашњим динарима, што је имало девет нула више него што данас има, а приде од данас треба да се подели са још 12.000.000 јер толико претходних динара вреди нови динар. Тако је векна хлеба од 0,25 динара вредела 3,000,000,000,000,000 новембарских динара.
И тако сам пробао да убацим тај износ у новембар и цврц, више нема равнотеже између дуговне и потражне стране. Јер износ је од пре деноминације за шест нула од 13. децембра, па је тако имао више од 15,5 значајних цифара, што је ИЕЕЕ формат броја. Тако да кад се сабира дуговна и потражна страна, испадне да су оба збира дугачка око 24 цифре, дакле доњих 6 цифара се изгуби негде успут, и то различито лево и десно, и више не изађе на нулу кад се све испотире аутоматским налогом за прелазак са претходне лове на следећу. Значи, нема друге него да се прекњижи на 14. децембар, што су невољно прихватили, јер испада да касне. Па јебига касните у стварности не две недеље него два месеца, а кад већ другачије не иде... Преместим тај налог на 14. и поновим деноминацију - и све се слаже до у последњи безвредни динар.
Што је све било низашта. Цела 1993. се не броји нигде, не постоји у финансијској историји. Ионако су све бројке у њој поприлично произвољне. Од данас, ионако, прелазимо на нови динар, једнак једној марци, инфлација се укида декретом, Аврамовићев динар је једнак 13 милиона старих... па је било објављено и да ће курс старог динара да варира, што је урадио само једном, сутрадан, кад је сишао на 12 милиона. Још два-три месеца су све фирме имале по два рачуна у сдк, један у старим један у новим динарима. Рачуни су се разликовали само по првој цифри, која је некад била резервисана за неку другу републику, можда Македонију. Онда се и то почистило и више нико није спомињао стари динар.
На изласку из Лебарпрома сам, у киоску на капији, купио хлеб за тих 0,25 Аврамових динара. Био сам бициклом па сам нешто сконтао да ћу стићи кући за сат, а баш би било лепо да донесем врућа леба са собом. Добар осећај, да имам нешто лове у џепу и не бринем хоће ли ишта вредети док стигнем кући.
Ево шта је 30 година касније неки Фица написао на Бурундију:
Кад смо вец код смесних папирица. да се подсетимо:
1. јануара је избрисано 9 нула и пустене су нове новцанице у оптицај. Најмања је била ова која је вредела мање од боје којом је стампана тако да нису ни губили време на стампање серијских бројева
У прве три недеље јануара инфлација је наставила да дивља тако да је највеца издата новцаница у те три недеље била новцаница од 10 000 000 динара. И то стара новцаница из 1993. којој су престампали годину.
24. јануара је досло до нове деноминације и 1 нови динар је вредео 13 милиона динара из прве половине јануара или 13 000 000 000 000 000 динара из децембра 1993. или 13 000 000 000 000 000 000 000 динара из септембра 1993.
(упорно преносим осисану латиницу у ћирилицу тако како је написано, види Формат)
