У тој кући у Ливадама, где смо становали, гонк није ишао право, него је био у Г као и цела кућа - или се спајао са терасом. Улазна врата су преко те терасе (или дела гонка) гледала у двориште, а бочно се са терасе силазило на стазу ка капији (дрвена, црна, како већ бива на селу). Ћале је био нешто у задрузи (управник?) и сваки час је требало нешто, па и кад је био код куће, долазили би момци да га питају нешто или макар да убију време. Видео сам како они прескачу та два степеника на крају терасе, па хтео да то изведем и ја. Залетео се, дочекао се на земљу и - крц. Напрсла цеваница. Негде сам видео и рендгенски снимак касније.
Сећам се самог пада и тих степеника и крај, филм се ту прекида. Зарасло је добро, и никад нисам имао проблема са тим. Понекад би ме мало жигало, више као да нешто голица унутар коске, ал' не знам да ли се то броји, понекад бих то осетио и у другој нози. Сад више ни не знам која је то била, рекао бих десна.