23-VIII-1980.: Први рођендан
Ово нам је међу последњим шетњама за време мог великог дугог распуста, између дипломе и почетка тзв. радног односа. Од првог радим, дакле да још мало уживамо. Ово нас је сфоткао неко из ДЦ-99, вероватно Баја. Навраћали смо ми утроје до клуба још ове и помало наредне године.
По фоткама видим да је нешто прокопавано улицом. Пошто смо канализацију добили много година касније, телефон иде ваздушном линијом... мора да је био гас. Мада, телефон смо добили тек наредне године.
Поподне, наравно, Горани је први рођендан, на то одлази скоро цела ролна колор негатива (који смо штогод сјебали приликом развијања). Скупе се бабе деде... и наравно, торта. Го дува свећу. Како већ бива, дете не зна шта да ради са једном свећом. Са две се већ некако и досети, са три већ тачно зна.
Последњи велики августовски. Више људи, више пива (седам гајби!), пет боца фрушкогорца или милиона, и ко зна колико кила кобасице, хлеба и лука. Долазили нам гости колима у разна доба ноћи, навраћали. У неколико случајева смо изненадили парове који би дошли да се на миру појебу, мислили ваљда да смо некакви бандити (а пиво у руци баш делује као оружје, аха), па би побегли, а неки су нам се вала и придружили. Била су чак и нека двојица гитариста, тада још ситни шефови нечега у банци.
Не знам чији је тристаћ (десно), рекао бих Џенков.
По сликама, слављеници су уобичајена петорка (с лева надесно) -Брата са сетром близнакињом, Гита (са Лобом), Џенк (са будућом госпојом) и нас двоје. Од старе банде, Жива, Снеца, Монгол, Шаки, Ечи, Болди и Е., Пали и бивша му, Баја са госпојом, Мире са Зорицом (тј њега не видим на фоткама, њу видим), Арпи и Ружица, Васа и Драгица, плус бар двапут толико фаца које не препознајем - другари ових осталих, те шире друштво.
У понедељак смо опет отишли у Темишвар, за још дечијих ствари... док још могу радним даном, јер ускоро почињем да радим.
Негде крајем недеље сам отишао у 13. фебруар да се јавим на посао, да видим шта треба да радим итд. Каже немају довољно часова за мене у усмереном, него су се нашла три одељења у заједничким основама, у избаченом одељењу у Перлезу, све десети ака други разред. А пошто је ЗСВО засебан ооур, бићу запослен двапут, 60% код њих и 40% у ЗСВО. Седео сам са директором у његовој канцеларији, на крају малог ходника (где су још само секретар с леве стране, а с десне пар прозора и кафе кујница). На крају ходника је зборница, а из директорове канцеларије воде и једна врата у зборницу. Било ми је занимљиво што на та врата сваки час неко улази, а онда излази на друга врата. Директор примети у шта гледам, и каже „нико нормалан не излази на та врата, јер на њима с друге стране виси мета за пикадо“.
За ту прилику сам се спремио... Нисам се шишао већ пар месеци, браду сам пустио да ми израсте и преко зоне Б, оно испод уста што сам бријао још од 1974., обукао тексас јакну и фармерке, браду још нисам поравнао, то сам оставио за последњи дан, дакле ово лево и десно од зоне Б је било бар двоструко дуже. Зато је сваки час неко улазио, прочуло се одмах, хтеле колеге да ме виде... После сам чуо да је иза врата било „а то нам је нови колега математичар“. Директор није много коментарисао, само је рекао „а што се изгледа тиче, доведи то у нешто да може да прође, јер може мени да буде свеједно, могу неке колеге да гунђају или да им се свиђа, није то битно, него је школа отворена установа и ту сваки час неко долази, нарочито родитељи, а никоме не треба да се опет потежу приче о лику просветног радника...“. Што је и био план, да их у старту мало поплашим, па ће после све мање од тога да прође. У суботу сам све то скратио, и даље много дуже него што је нормално, ал' ни налик оном какав сам им се тог дана показао. Њима лакше тако, прошло, колега није тако страшан као што се испрва појавио, циљ постигнут.
Ако сам се чудио што сам примљен тек тако, на основу самих папира, пре него што ме било ко тамо видео, то је објаснила секретарка, „то је била једина дипломирана молба“. Пошто је школа на буџету СИЗа (самоуправне интересне заједнице), важила су нека правила, било је и закона, те да су примили неког без дипломе, могао сам ладно да их добијем на суду, нема ту шта да се мисле, узми овог да не буде белаја. А ако им се не свидим, ово је ионако привремено, замењујем колегиницу на порођајном.
Спомиње се: 13. фебруар, августовски рођендани, Арпад Гунароши (Арпи), Болдижар Барваи (Болди), Брата Маљковић, Васа Гришпин, Горана Средљевић (Го), Градивој Јанкулов (Џенк), Драгица, ДЦ-99, Ендре Фелбаб (Ечи), Живко Равајловић (Жива), Жика Шашић (Монгол), Зорица Шканата, Јаблан Шканата (Баја), Маргита Гунароши (Гита), Милорад Шканата (Мире), ооур, Пали Вереши, Ружица, Слободан Шумић (Лоба), Снежана Стојановић (Снеца), тристаћ, Шаки, на енглеском
18-VI-2016 - 31-X-2025