Дошао Илеш по мене да идемо у Делкут, својим тадашњим, скоро белим, фијат типом*.
Звучао је јако оптимистично око посла - Софтекс има шансу да прода ово у двеста зубарских ординација, којима ће држава да дотира део само да престану да шаљу извештаје на папиру и почну да шаљу дискете, добиће бар неку дотацију да купе рачунар а наша апликација ће да штанцује те флопије. Што изађе гомила форинти. Незаборавна му је реченица:
"Нешто ти је узана та гаража... мораћеш мечку да паркираш на кант."
Застали у Сомбору, имао је нека посла, да узме нешто из старог стана. Нисмо вечерали у градској кафани како смо навикли пре само три године, него преко у Делкуту, у његовој омиљеној пицерији (где је наваљивао да макар пробам хавајску, са ананасом) где сам почео да учим мађарски, из јеловника. Три кључне речи: шонкаш (sonkás, са шунком), шајтош (sajtos, са сиром), гомбаш (gombás, са печуркама). Преноћио код њега, стан се осећао на плин (или од шпорета или од бојлера), зграда пљунута Ружа. Седели тако и студирали спецификацију, нарочито оних 90% које нисам капирао, што због језика што због лоше копије факса.
Надстрешница пред улазом - а и то пљунуто исто као на Ружи - је најбогатија ботаничка башта за лишајеве и маховину. Штета што нисам имао камеру, а и да сам имао, не би тадашња техника могла да ухвати те боје.
Ту негде сам написао и scantxt.prg, за ГенерАл, који би тражио преводиве текстове кроз код (и маске и извештаје и меније и ГенерАлове метаподатке). Ту сам онда могао да унесем и превод. Кад бих то све завршио, потерао бих то са неким параметром и онда бих добио све преведено, у другом директорију. Овако бих могао да пишем ДентоСис на српском а онда кад дође Илеш да му спакујем преведену копију да понесе. Много година касније сам овај приступ поновио, осим што су стрингови већ били покупљени, само је табела са њима била превелика, бар 40% се није користило више нигде, а нико више није знао који су ти.
----
* остало у глави од Ралета:
фијат типо динар ипопошто фијат уно?